Више од сто година почивају кости српских војника „тамо далеко, где цвета лимун жут“. Гинули су и умирали у тим далеким земљама које су већини до тада биле непознате. Међу њима је био и Алжир на северу Африке у који је доспело хиљаде рањених и изнемоглих, после голготе повлачења преко Албаније током Првог светског рата. За више стотина српских бораца Алжир је био последња адреса. О овој великој епопеји говори и изложба „Српско војничко гробље у Алжиру“, аутора Марка Јелића, која је отворена данас у Међуопштинском историјском архиву у Чачку. Поставку је отворио почасни гост амбасадор Народне Демократске Републике Алжир Фатах Махраз. У Чачак је по први пут дошао и Софијан Бендешиш, чувар Српског војничког гробља у Алжиру, који је ову дужност преузео од свог оца, дугогодишњег чувара овог светог места за Србију.
На 40 паноа у Међуопштинском историјском архиву изложене су фотографије, архивска грађа и документа, новински чланци, списак ратника који су сахрањени на гробљу у Дели Ибрахиму, у близини града Алжира… Кроз њих је Марко Јелић, аутор изложбе и председник Друштва пријатеља Алжира, настојао да расветли историјски значај и судбине српских војника сахрањених у Алжиру и да прикаже својеврсно сведочанство о заједничкој историји два народа, о чему се још увек мало зна.
– На овом гробљу сахрањена су 324 српска ратника. Тај број је знатно већи, јер у 38 градова, у оквиру француских гробаља, били су и српски гробови. Трудили смо се да прикажемо комплетну историју развоја гробља, сведоке, извештаје војних свештеника из Архива Српске православне цркве… Циљ је да овом изложбом што више пробудимо свест у нашем народу да постоји војни меморијал који нас тужним поводом везује за пријатељски Алжир. У последње три, четири године многе туристичке групе из Србије одлазе у Алжир, које се све више интересују и за Српско војничко гробље. Из поштанске историје, којa обухвата и 23 милиона дописних карата из централне Србије и са Солунског фронта, можемо да пронађемо велики број писама, разгледница, дописних карата, из којих се може видети да су Срби наишли на гостопримство код локалног становништва, који су се старали о нашим ратницима – рекао је поред осталог Марко Јелић.
Амбасадор Алжира Фатах Махраз истакао је да је циљ изложбе одавање почасти српским војницима који су пали за слободу своје отаџбине Србије и чији зeмни остаци почивају на алжирском тлу. Такође, она је сведочанство да Србија и Алжир суштински деле исту прошлост. Борба Србије против нацизма и фашизма, а Алжира против колонијализма, у основи имају жељу за слободом и незвисношћу, истакао је амбасор Махраз.
– Изложба је осмишљена да пренесе сећање на историјски догађај који деле наша два народа, а превасходно да се забележи херојска прича о 324 српска борца који су ради лечења евакуисани у болнице у Алжиру и који су сахрањени у мојој земљи. Још једно сведочанство о тој заједничкој судбини које често заборављамо је оно о учешу Алжираца у Првом светском рату, који су се упркос присилној регрутацији од стране колонијалне власти, часно и храбро борили раме уз раме са својом српском браћом по оружју и положили своје животе у том ужасном сукобу – рекао је амбасадор Махраз.
За Софијана Бендешиша долазак у Србију и Чачак је неописива срећа.
– Почаствован сам што сам данас овде, у Чачку, где осећам искрену добродошлицу. Срећан сам јер сам међу пријатељима. Србија је моја друга породица, моја друга домовина и осећам огромно задовољство због тога – рекао је са видним усхићењем Софијан Бендешиш.
О поставци је говорила Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку. Отварању изложбе присуствовали су Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Жељко Марковић, члан Националног савета за културу и директор Архива Ужица, представници Града Чачка, чачанског и ужичког удружења потомака ратника, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918, као и бројни Чачани.
Изложба је приређена поводом Дана града Чачка, а заинтересовани је могу погледати све до 15. јануара 2026.
В. Т.
На списку оних чије је вечно почивалиште у Алжиру су и четири српска борца из Чачка и околине – Михаило М. Вељковић, студент медицине из Мрчајеваца, који се као ђак регрут повлачио са војском и са Крфа упућен у Алжир; Милован Васовић, редов II пекарске чете шумадијске дивизије; Димитрије Котлајић, трговац из Чачка, каплар/поднаредник I чете II батаљона III позива Дринске дивизије и Миладин Шићевић, земљорадник из Кукића, II батаљон последње одбране стараца/XXXVIII артиљерисјки пук Шумадијске дивизије.
Опширније у наредном броју „Чачанског гласа“
