КУЛТУРНО – ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА ДРАГАЧЕВА ОРГАНИЗОВАЛА СТУДИЈСКО ПУТОВАЊЕ У ХРВАТСКУ И СЛОВЕНИЈУ
ДОБРИ ПРИМЕРИ ЗЕЛЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ У ТЕКСТИЛНОМ СЕКТОРУ
Студијско путовање у Хрватску и Словенију кроз Green-Tex пројекат, који се имплементира у оквиру INTERREG програма за Дунавску регију, а у коме учествује 15 партнера из девет држава, организовано је претпрошле седмице. Овај програм је усредсређен на веома значајне и актуелне теме, а то су: иновативност у текстилу, прилагођавање глобалним трендовима кроз регенеративну циркуларну економију и креирање зелених решења, а партнер из Србије на овом пројекту је Регионална развојна агенција „Златибор“ из Ужица, док је организатор студијског путовања Културно – просветна заједница Драгачева из Гуче. Учесници студијског путовања су били представници општина, образовних установа, Развојне агенције, јавних комуналних и приватних предузећа и удружења из Златиборског и Моравичког округа, а међу њима и Предузећа за откуп и прераду вуне „Вретено“, Предионице вуне „Благојевић“ и Удружења сеоских жена Драгачева.
Пројекат који се реализује у оквиру INTERREG програма има за циљ јачање транснационалне сарадње и иновација у Дунавском региону за одрживи текстилни сектор, који ће бити отпорнији и конкурентнији у прилагођавању глобалним променама од традиционалне ка регенеративнијој кружној економији заснованој на пракси „зеленог текстила“. Пројектне активности које се реализују требало би да резултирају повећањем институционалних капацитета у смислу примене принципа циркуларне економије у текстилном сектору са специфичним знањима и капацитетима у областима: прикупљања текстилног отпада у различитим врстама окружења (градска, урбана и приградска насеља), примене природних влакана локалног порекла (вуне) у иновативној производњи текстила и зеленом модном дизајну (поновно коришћење, zero-waste дизајн).
ИНОВАЦИЈЕ ИЗ ЛАБОРАТОРИЈА – ОД ОТПАДА ДО БЛАГА
Тродневно путовање је почело посетом Текстилно-технолошком факултету Свеучилишта у Загребу, где су учесници студијског путовања имали прилику да се упознају са радом лабораторија за физичко-хемијска испитивања текстила, антропометријска мерења и 3Д моделовање одеће и обуће, где се, како је навео један од предавача, „рађују идеје које чине моду приступачном свима – и планети и људима“, а реч је о технологијама које омогућавају персонализоване, еколошки прихватљиве дизајне.
На маршрути студијског путовања била је и „Woona“ из Загреба, иновативна фирма која продаје прерађену пелетирану вуну у органска ђубрива и високовредне производе за пољопривреду, грађевину и за кућну употребу. Након тога је уследила посета Социјалној задрузи „Хумана Нова“ у Чаковцу, где 59 запослених, међу којима и 36 особа са инвалидитетом и 20 из маргинализованих група, воде мисију еколошких и друштвених промена, бавећи се збрињавањем текстилних вишкова и дизајнирањем одрживе моде. Ова задруга је пример како се кружна економија спаја са социјалном инклузијом. Радионице, кројење и шивење по принципу zero-waste инспирисали су делегацију из Златиборског и Моравичког округа да размишља о примени сличних модела у Србији.
ОД ОТКУПА ДО БИО-ИНВЕСТИЦИЈА
Делегација из Србије у Словенији је прво посетила Јавно комунално предузеће „Снага“ у Марибору, које води борбу против текстилног отпада на националном нивоу, претварајући регулативе ЕУ у добру праксу. Како су навели представници овог предузећа, „свака торба са рециклираним текстилом спасава тоне угљен-диоксид емисија“.
Најупечатљивије утиске учесници овог студијског путовања су понели из водећег словеначког предузећа за откуп и прераду вуне „Совен“. Користећи систем компензације, запослени у „Совену“ претварају овчију вуну у широк спектар разноврсних производа, више од 160, почев од био-лежаја и вунених постељина, до пређе, плетенина, баштенског филца и чак природне изолације за куће. Како је истакнуто приликом уприличене презентације, „њихова вуна је 100% словенска – мека, тврда, топлотна и звучна баријера у једном и најбољи пример како се традиционална сировина прилагођава модерним потребама без хемикалија“.
ЛЕКЦИЈА ИЗ ПРИРОДЕ
Студијско путавање је крунисано посетом еколошком едукативно-дидактичком пољопривредном газдинству „При Фриди“, близу Птуја. Учесници студијског путовања су се упознали са узгојем оваца, прерадом вуне и програмом „Од овце до ногавице“, који обухвата цео ланац вредности – од шишања до финалних производа, тако да „При Фриди“ не представља само фарму, већ и живу лабораторију, у којој се учи да одрживост почиње од земље.
У Хрватској и Словенији, учесници тродневног студијског путовања посвећеног зеленим решењима у текстилном сектору упознали су се са примерима добре праксе који мењају игру: од рециклирања отпадног текстила до креирања био-производа који штите планету.
– Оваква студијска путовања показују колико је важно повезивање актера из региона и пренос знања у пракси. Верујемо да ће примена ових решења у Србији значајно убрзати транзицију ка одрживом и конкурентном текстилном сектору, а наш циљ је да стечена искуства преточимо у конкретне пилот-активности које ће демонстрирати како одржива текстилна решења могу постати део свакодневне праксе у Србији“ – истакла је менаџерка пројекта Тодора Алексић из РРА Златибор.
Ово путовање, како наводе његови учесници, било је више од саме едукације, јер су се у Србију вратили пуни идеја и убеђени да наша земља, уколико примени принципе циркуларне економије, може постати лидер у зеленом текстилу региона.
– Видели смо одличне примере прераде вуне у бројне вунене производе са широком употребом у домаћинству, пољопривреди, грађевинарству, чија се израда, уз добру организацију и помоћ државе, може применити и код нас у Србији – изнео је своје утиске са путовања Милан Милинковић, текстилни инжењер и власник Предузећа за откуп и прераду вуне „Вретено“ из Гуче.
– Ово је било посебно студијско путовање, посетили смо водећа предузећа и организације у области зеленог текстила у Хрватској и Словенији. Верујем да је било довољно инспиративно и да ће примери добре праксе на сакупљању, селекцији, рециклажи и изради нових производа од старе одеће и вуне заживети и у нашој земљи – истакао је за наш лист Душан Р. Ивановић, организатор програма студијског путовања и председник ИО КПЗ Драгачева из Гуче.
В. С.
