У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНЕ ДВЕ НАЈНОВИЈЕ ПЕСНИЧКЕ КЊИГЕ БРАНКА СТЕВАНОВИЋА
У оквиру манифестације 62. Дисово пролеће, у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, 8. маја су представљене две најновије песничке књиге Бранка Стевановића, „Нешто лично и томе слично” и „Благо нама са животињама”. У препуној сали ђака, песник за децу се дружио и „шетао кроз природу“ са ученицима нижих разреда основних школа „Др Драгиша Мишовић“, „Милица Павловић“, „Филип Филиповић“ и „Ратко Митровић“.
„ПОЕЗИЈА, УЗВИШЕНИЈИ ОБЛИК РАЗГОВОРА ПИСЦА И ЧИТАЛАЦА“
У разговору за наш лист Бранко Стевановић напомиње да се у последње време поезија за децу све мање објављује. У јавности се, како каже, направио утисак да је литература за децу проза, проза која нагиње ка романима и романи који нагињу ка романима у наставцима: „Ми чврсто стојимо на становишту да је поезија узвишенији облик разговора између псисца и читалаца, и истрајавамо у томе“.
Представљајући збирку песама о животињама „Благо нама са животињама“, која је објављена у „Лагуни“, 2023. години, Стевановић је рекао да се у њој налази све оно што је могло да се стави у књигу, а што је настајало у претходних четврт века, спорадично у периодици и у неким књигама:
– Прва моја књига за децу звала се „Зоолошка песмарица“ и имала је упола мање песама. У збирци „Благо нама са животињама“ налази се шездесетак песама о животињама. Веома лепо је примљена и награђена је прошле године у Алексинцу, Наградом „Гордана Брајовић“. Ова књига има обиље духовитих песама, а неке су и сентименталне. Али, окосницу збирке чине песме које животиње приказују, не као у баснама где оне имају улогу људи, већ улогу које имају у живом свету. Показује се да и оне имају своје радости, туге и, нарочито, љубави. Можемо слободно рећи да у тој књизи има љубавних песама чији су актери животиње.
ДОПРИНОС ВЕДРОМ ДЕТИЊСТВУ
Друга збирка песама „Нешто лично и томе слично”, коју аутор назива „књига разбибрига“, је духовита и објављена је поводом Награде „Златно Гашино перо“.
– У тој књизи се налазе разигране, раштркане песме, од полу-поема до песничких минијатура. Деца, такође, веома лепо реагују. Веома ми импонује што је та књига последица Награде „Златно Гашино перо“, са Међународног фестивала хумора за децу у Лазаревцу, која се додељује, како пише у образложењу, за допринос ведром духу детињства. Детињство мора бити ведро. Као што је Душан Радовић говорио, за децу треба писати ведро, по могућности и смешно, само да не буде глупо. Дакле, из сваке књиге читалац, нарочито дете, мора да „изађе“ информисаније, мало очовеченије у правом смислу те речи, да понесе ону количину пажње која је упућена њему, онолико нежности колико писци могу да дају дечијем свету, да им се нађе успут, када буду старији, ако затреба – нагласио је Стевановић.
„НИЈЕ ТЕШКО, АЛИ ЈЕ ЈАКО ОДГОВОРНО ПИСАТИ ЗА ДЕЦУ“
Супротно увреженом мишљењу, књижевник сматра да за децу, ипак, није тешко писати, али је веома одговорно:
– Не бих рекао да је тешко. Прво, да бисте писали за децу, морате бити и сами помало дете. Неко је неопрезно казао: „Онај ко пише за децу, мора да уме да се спусти на ниво детета“. А наш велики ерудита Раша Поповић, чувши то, рекао је: „Не да се спусти, него да се подигне на ниво детета!“ Размишљајући о оба случаја, дошао сам до закључка да је довољно да онај ко пише за децу не спутава дете у себи. Јер, истини за вољу, нико никада заиста не одрасте. Оно што понесемо од детињства, или спутавамо у себи, или користимо. Али, када дамо себи одушка, онда то буде права ствар! Дакле, није тешко, али је јако одговорно писати за децу. Јер, једном својом реченицом, једним својим гестом можете дете да повредите у детињству и та рана се кроз живот све више и више продубљује, или можете да му дате крила, да му дате тај полет који му је потребан. Задатак нас, који радимо са децом, је да у руднику злата који се зове детињство, пронађемо златну жицу, јер је свако дете за нешто рођено. Ако промаши то за шта је рођено, има две могућности. Једна је да прави велики круг и да се врати на то за шта је рођено, а друга је да целога живота буде незадовољно собом.
Стевановић је на крају дружења раздраганој деци поручио да је потребно да читају књиге, да воле, поштују и негују свој језик и да је свака реч нашег језика лепа кад се нађе на оном месту за које је и смишљена. Књижевник има једну песму коју воли да чита на крају свакога сусрета. У тој песми постоји сегмент у коме се каже да дечијој души на рецепт треба да се пропише лековита реч!
ЗАСТУПЉЕН У АНТОЛОГИЈАМА, УЏБЕНИЦИМА И ЛЕКТИРИ
Бранко Стевановић је рођен 23. марта 1966. године у Бачкој Тополи, одрастао је на Криваји и у Севојну, а живи у Новом Београду. Пише за децу и одрасле. У периодици је присутан од 1984, а прву књигу је објавио 1986. године. Био је уредник у неколико издавачких кућа и листова за децу. Бави се и преводилачким радом. Поред бројних објављених књига за децу и одрасле, коаутор је књига „Урнебесна физика“ и „Урнебесна хемија“. Приредио је књигу изабраних песама Љубивоја Ршумовића „Чини ми се вековима“ и књигу изабраних прича и песама Владимира Андрића „Савршени дармар“. Са Игором Коларовим приредио је три избора из српске поезије за децу „Е, баш то!“, „Од Змаја до бескраја“ и „Зрењанински ватромет“. Са Горданом Малетић је приредио књигу изабраних песама Јована Јовановића Змаја „Згодно место“.
Добитник је бројних признања у сфери књижевности за децу, а 2019. године проглашен је за личност године у часопису Вукове задужбине „Даница за младе“, док је 2021. у Републици Српској именован за „Принца Дјечијег царства“, за животно дело и допринос дечјем стваралаштву. Добитник је и Награде „Златно Гашино перо“ 35. Међународног фестивала хумора за децу у Лазаревцу, 2023. године, за допринос ведром духу детињства и Награде „Гордана Брајовић“ Општине Алексинац и „Вечерњих новости“, 2024. године.
Поезијом и кратком прозом заступљен је у антологијама, уџбеницима и лектири за основну школу. Одржао је бројне књижевне сусрете и радионице за децу предшколског, основношколског и средњошколског узраста, у сарадњи са образовним установама, библиотекама и културним центрима. На неке његове песме је компонована музика. Део Стевановићеве поезије и кратке прозе је преведен на руски, русински, мађарски, румунски и бугарски језик, навела је Невена Аџемовић, представљајући писца за децу и одрасле.
Н. Р.
