МАРИЈА ТОМАШЕВИЋ ИЗ ДОЊЕ КРАВАРИЦЕ, МАЈСТОР ЗА ПОСЛАСTИЦЕ
„БУБИНИ СЛАТКИШИ“ ЗА СВЕ ВРСТЕ СЛАВЉА
Младе жене које су остале да живе на селу добро знају због чега су направиле такав избор. Здрава животна средина, лепота природе и добри услови за одгајање деце представљају њихову главну покретачку снагу, без обзира што живот у сеоској средини обично и није баш тако лагодан као градски. Марија Томашевић из Доње Краварице (26) спада у категорију млађих жена које истински воле сеоски живот и боре се свим снагама, и поред свих обавеза које имају у кући и на имању, да унесу и понеки драгоцини додатни динар у кућни буџет, ослањајући се на сопствене вештине и афинитете, било да је реч о ручним радовима – везу, хеклању, ткању или остављању зимнице и изради торти и колача. Маријин адут за допунску зараду су слаткиши, које припрема за све прилике, али искључиво по наруџбини.
Марија Томашевић , родом из Тијања, удала се веома млада. Живи у Доњој Краварици са супругом Немањом и одгаја троје деце. Најстарија кћер Андреа има девет година, син Михаило седам, а млађана Милица тек четири године. Прво дете је добила са 17 година, тако да данас каже да је срећна што се као мајка остварила тако млада, јер јој то сада отвара могућност да се мало више посвети и изради слаткиша, у чему посебно ужива.
– Млади људи су кадри да се лакше носе са свим изазовима, па такав је био и мој случај. Удала сам се из љубави и није ми било битно где ћу да живим, јер и сама потичем из сеоске средине. Одувек сам била свесна свих предности које може да има сеоски живот, али и потешкоћа са којима се суочавају људи са села. За мене и мог супруга, село је наша оаза лепоте, мирног живота, љубави и слоге, у којој одгајамо своју децу, покушавајући да им за одрастање обезбедимо све што треба. Срећни смо што је ово једна здрава средина, мада се, ако живите од пољопривреде, увек много ради. Радимо 60 ари малине и двадесетак ари купине, тако да током сезоне имамо много посла. Ипак, уз све то, укључујући и обавезе око деце, у протекле две године интензивније се бавим израдом торти и колача, што је захтеван, али за мене, врло примамљив посао. Највише наруџбина имам у периоду слава, али у паузама када их нема славе се рођендани, пунолетства, а буде и понека свадба. Иако никада нисам имала неку посебну рекламу, људи знају за мене. Имам и инстаграм профил „Бубини слаткиши“ и на тај начин остварујем нове контакте и стичем нове муштерије – истиче ова вредна Драгачевка.
Марија је одувек волела да прави колаче, па су многи који су били у прилици да их пробају пожелели да понешто из њеног асортимана поруче за своја славља. Тако је њен хоби лагано прерастао и у неки скромнији извор зараде.
– Овај мој мали бизнис је још увек у повоју. Радим готово све, почев од класичних домаћих колача по нашим традиционалним рецептима, преко неких модернијих посластица попут колача са сиром (cheesecake), попсица, мафина и неких других који су данас у тренду, па све до рођенданских торти, па чак и сланих и слатких пита. Искрено да кажем, људи највише пажње обраћају на изглед слаткиша, али је мени примарно да они буду укусни. Настојим да све што користим за израду торти и колача буде најквалитетније. Користим орахе, лешнике, бадеме, имам и сопствено воће – малине, купине и вишње, што представља велику предност. Најтраженије су воћне торте, као и дезерти у чашама, попсице и слично. У зависности од састојака, торте су у просеку од 3.500 до 4.000, а домаћи колачи 1.700 динара по килограму. Не могу да се жалим, највише посла има у периоду слава, тако да увек капне понеки динар. Током лета немам много времена за мешење колача и торти, јер је јек пољопривредне сезоне и то је у нашем домаћинству примарни посао, тако да ту нема компромиса. Све што сатаса за бербу, мора да се уради, јер малина је терминска роба – каже Марија, посебно наглашавајући да јој израда посластица значајно улепшава живот, јер у њој може да испољи своју креативност и тиме улепша и своје време и нечије славље.
Марија тренутно не планира да проширује производњу, али сматра да би у наредним годинама могла свој асортиман производа да обогати сланим и киселим програмом, јер и у ту има довољно простора, првенствено због брзог ритма живота који запосленим женама не оставља времена за ту врсту рада, посебно када је реч о прављењу зимнице.
Јунакиња ове приче је била у једном периоду активна и у погледу одлазака на разне изложбе заједно са чланицама Удружења сеоских жена Драгачева, али је временом од тога одустала, јер торте и колачи које се не продају морају да се врате кући. Ипак, како истиче Марија, ако се изузме рад, и материјал кошта, па је о томе морала да поведе рачуна и због тога су сада наруџбине за њу закон.
В. С.
