Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић је приликом данашње посете Ивањици најпре одржао радни састанак са председником општине Александром Митровићем, представницима локалне самоуправе и пољопривредницима. Потом је обишао и пољопривредно газдинство Аца Караклајића у селу Брезова.

Централно питање је било снежно невреме, последице и евентуална помоћ државе угроженим пољопривредницима.
-Невреме је оставило велике последице на воћарску производњу. Не можемо надокнадити штету али обезбедићемо садни материјал да подигну нове засаде и остану на селу. Наравно, разговарали смо и о другим темама као што су гајење кромпира, хладњачама овде погођеним високим ценама 2022. године. Управо да би омогућили репрограм тих кредита, данас на Влади је усвојена уредба којом ћемо моћи да дефинишемо камату да би хладњачари могли да измире дуговања према малинарима и остану у производњи. Министарство пољопривреде је у прошлој години газдинствима у Ивањици, којих је нешто више од 6.000, исплатило скоро милијарду динара за подстицаје. То је огромна цифра ако се зна да је општински буџет за само око 400 милиона већи – рекао је Гламочић.
Он је изјавио да има будућности за малинарство јер је доста младих људи који настављају производњу. Договорено је и формирање радног тела, Савета за малину у који ће ући представници удружења из Ариља, Ивањице и других малинарских крајева са стручњацима Института, да се реше проблеми пре него што крене сезона малине.
Рекао је, такође, да ће подстицаји бити наредне године већи за оне који се баве воћарским, повртарским културама и цвећем, али ће морати да правдају средства рачунима. Размишља се, казао је, и да људи који живе на већим надморским висинама добију за нијансу веће подстицаје како би се сачувала села.
По речима председника општине Александра Митровића, најважније је да је договорен начин да се помогне пољопривредницима угроженим снегом, пре свега воћарима.
За пријаву штете заједно са Министарством биће формирана комисија која ће примати захтеве. Он је додао да се разговарало и о атарским путевима како би наредне године могли да конкуришу за средства за њихову поправку.
Милован Јаковљевић из Удружења „Земља домаћина“ је рекао да пољопривредници неће предузимати радикалније мере уколико се захтеви испуне. То је првенствено формирање фонда за интервентне мере у ситуацији поремећаја на тржишту, уважавање отежаних услова производње на већим надморским висинама, као и нужност проширења листе субвенција за сертификовано семе на воће, поврће, крмно биље.
-Не претимо, не уцењујемо, али је ред да ми јужно од Саве и Дунава добијемо неку сатисфакцију у пољопривредној производњи. Јер, остајемо на овим просторима и штит смо у смислу безбедности, демографије, економије, па и здравља људи – рекао је Гламочић.
Ј.С.





