НИКОЛА СИМЕУНОВИЋ ИЗ ПРИДВОРИЦЕ КОНСТРУИСАО ТАРУП ЗА УНИШТАВАЊЕ КОРОВА
ЗАМЕЊУЈЕ НАЈМАЊЕ 15 РАДНИКА И НЕ ЗНА ЗА ПРЕПРЕКЕ!
Житељи наших села све чешће губе битку са најездом разних корова, а посебно шибља које расте свуда, повећавајући међе које деле имања и смањујући обрадиве површине. Генерално, због великих миграција према урбаним срединама, претежни број сеоских средина се суочава са сталним смањењем броја становника, па нас више и не изненађује све учесталија појава запуштених имања, јер врзине више нема ко да крчи. Да би се изборио против ове велике пошасти која уништава најбоље ораничне површине и нарушава слику села, Никола Симеуновић (27) из Придворице дошао је недавно на идеју да самостално направи прикључну машину за свој трактор, која ће моћи да надомести недостатак радне снаге и од корова очисти запарложене површине. За реализацију ове идеје није му требало више од два месеца, иако нема инжењерску диплому, а колико је овај Николин таруп добар и оригиналан препознало је Удружење младих проналазача Србије, које ће му за његов изум у децембру уручити заслужену награду.
Како истиче Никола Симеуновић, села у Србији се годинама уназад, нажалост, празне. За било какав пољопривредни посао тешко се налази радна снага, јер су млади људи, у потрази за већом и сигурнијом зарадом, махом отишли у веће градове, док су на кућним огњиштима остали њихови родитељи или баке и деке. Све је више старачких домаћинстава, па отуда и не чуди што су корови почели да бујају. Иако Николи пољопривреда није главни приход у домаћинству, све више је почело да му смета рапидно ширење међа на уштрб обрадивих поврина, па је једнога дана, док се кретао колима, поред пута угледао таруп, који је успешно уклањао набујало растиње, па чак скидао и сувишне гране са дрвећа. Тада се у њему родила идеја да сам конструише неку сличну прикључну машину за трактор, коју би могао да употреби на свом имању у борби против корова. Од идеје до реализације протекла су само два месеца иако јунак ове наше приче иза себе није имао тим инжењера. Заправо, Никола је завршио Машинско саобраћајну школу у Чачку и по занимању је техничар мехатронике.
– Раније су се људи у селу окупљали једном годишње, најчешће у јесен, и једни другима помагали да искрче растиње поред пута, тако да су све међе биле у пристојном стању. Данас се ситуација драстично променила, па и они који су остали да живе на селу све чешће губе битку против разних корова, јер више немају снаге, нити воље да се са њима боре. Иако сам машинац по струци, и даље ми је стало да имам сређено имање, а такви су и моји родитељи и млађи брат. Бавимо се пољопривредом, али више из сопствене жеље и задовољства, а не само због зараде. Управо због тога сам и одлучио да конструишем таруп, како бисмо штедели и снагу и време. И раније сам се бавио израдом разних алата који могу да ми олакшају посао на имању, јер када се вратим из фирме кући преостаје ми сасвим мало времена, а обавеза има много. Најчешће сам правио разне машине за кошење траве. Ипак, одрастао сам на селу и ту желим да живим, јер природа нас овде никада не спутава, већ нам пружа савршени мир, ширину и здрав живот. То је основни разлог мог настојања да доћем до одређених решења која могу значајно да олакшају живот и рад у сеоским срединама – рекао је за наш лист Никола, који се овим изумом практично уписао на листу младих иноватора, јер његов таруп представља веома прецизно, сасвим безбедно и врло делотворно оруђе у сузбијању корова, које може да надомести недостатак радне снаге на селу. Иначе, тарупи оваквог капацитета у Италији и Холандији коштају више од 30 хиљада евра.
Симеуновићи обрађују десет хектара земље, на којој узгајају претежно воће: шљиву, јабуку, малину и купину, а поред тога производе и житарице, јер држе и свиње. Како наводе, пољопривреда није више тако исплатива, пре свега, због климатских промена, али и колебљивих цена пољопривредних производа. Ипак, сматрају да живот на селу има велике предности, јер ту нема градске вреве, животно окружење је чистије, а храна здрава.
Никола је у своју моћну, специјализовану прикључну машину уложио две и по до три хиљаде евра. Самостално је конструисао и направио од делова које је могао да пронађе на нашем тржишту, а све што је недостајало сам је израдио. Таруп има ротор са чекићима који се покрећу преко хидромотора, а ту су и четири команде помоћу којих се одређује угао приступа терену. Ова својеврсна конструкција има три зглоба и домет од пет метара. У њен резервоар стаје 50 литара хидро уља, како би машина могла да ради читав дан. Како процењује Никола, његов таруп може да замени рад најмање 15 људи, тако да је веома исплатив.
– Одувек сам волео помало да експериментишем како бих дошао до неких бољих и лакших решења при обављању било којег посла. Овај убразани ритам живота и све већи недостатак слободног времена просто ме терају на то. Тако сам и дошао на идеју да урадим ову прикључну машину. На рачунару сам нацртао најпростији 3Д модел тарупа. Нисам желео да копирам туђа решења, па сам самостално разрађивао идеју све док нисам дошао до функционалног тарупа, који је у потпуности оправдао моја очекивања. Наравно, људи зову да се распитају о каквој је машини реч, многи од њих желе да овакав таруп набаве за своја домаћинства, јер имају сличан проблем са којим се суочавају многи житељи наших села, а то су запуштена имања у суседству, о којима најчешће више нико не брине, па се корови брзо шире у свим правцима, угрожавајући и њиве које се редовно обрађују. А ту је и проблем са шибљем поред путева, које највише смета возачима због ограничене видљивости – објашњава наш саговорник.
Осим на сеоским имањима, овај моћни таруп могао би да нађе велику примену и у чишћењу приобаља и одржавању појаса поред путева, јер он меље све врсте корова, као и шибље које се ручно изузетно тешко уклања. Ипак, да би се производња овог оригиналног тарупа омасовила, како наводи Никола, требало би да се уложи много новца у неопходне машине и одговарајући простор.
В. С.
