Високе дневне температуре, изнад просека за ово доба године, условиле су рано цветање одређених воћних врста, пре свега, кајсије. Због промене климатских услова све чешће су појаве касних пролећних мразева.
– Половина марта је период када почињу да цветају неке воћне врсте, то су најчешће кајсија, која иначе цвета најраније, бресква. Остало воће полако креће у ту фазу, али не би требало још да дође до цветања. Бадем доста рано цвета, њега у нашем крају нема пуно, има неких појединачних стабала. Ако је, рецимо, минус један степен, а то траје неколико сати, то може бити погубно по неке врсте које су већ цветале, пре свега, кајсије и неке ране сорте брескве. Уколико су тако ниске температуре, отворен цвет ће страдати, највероватније 80 до 99 одсто. Цветови који се још увек нису потпуно отворили, који су у фази балона, они можда преживе у одређеном проценту. Сада можемо само да се надамо да неће бити тако хладно и да то неће трајати дуго – рекао је Небојша Милошевић из Инстутута за воћарство.
Многи фактори утичу на саму биљку у овом временском периоду, надморска висина такође, утиче на то.
– Биће неких локалитета на којима неће бити ниске температуре или ће она трајати краће, али то зависи од много фактора, да ли је то равница, да ли је то долина реке, да ли је велика надморска висина. Остале врсте су у фази мировања, нема ни у назнака да ће цветање почети, шљива је близу, али то је фаза у којој је цвет затворен – рекао је Милошевић и додао да би снег био заштита, али га углавном, нема, можда нешто минимално по брдима.
Мере заштитe од мраза у фази када су биљке у цвету, не могу много помоћи, веома су скупе, а не гарантују успех. У активне методе заштите од мразева спадају: конзервација топлоте, додавање топлоте и мешање ваздуха.
– Раније су се мере заштите сводиле на то да се пале неки материјали који ослобађају одређену количину топлоте, задимљују одређени простор, међутим, ако мраз који најављују, буде трајао дуго, то врло тешко може да успе јер је потребна велика количина материјала и онда то и није исплативо. Ретки су засади у нашем крају, а и у Србији који имају те системе за орошавање и који распршују воду у виду ситних капи, односно, праве маглу, и то ствара лед на цветовима и на тај начин га штити. Физички штити цвет од ниске температуре, али и ослобађа и мало енергије. Ти системи, поред тога, што се користе за заштиту од мраза, користе се и за орошавање, спуштање температуре у воћњаку, за орошавање листова, за микро наводњавање. Са нашим ценама, када произвођачи подвуку црту, поставља се питање исплатовости. Тога има у Европи, Америци, тамо где има више новца, постоје и још неки видови заштите, постављају се неки изводи топлоте, разлиците врсте на гас, на струју, користе се вентилатори који растерују хладан ваздих. Међутим, код нас тога нема – казао је Милошевић.
Традиционална заштита биљака, а која се ради још у јесен, када опадне лишће јесте кречење стабала, она даје резултате и воћари је веома често примењују. Предмети беле боје слабије се загревају због одбијања сунчевих зрака, па не долази до брзог загревања биљке, што има за последицу да се у пролеће успорава кретање вегетације чиме се смањује и могућност страдања воћака од касних пролећних мразева.
Виолета Јовичић
