ЕДУКАЦИЈА ЗА МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА, У СКЛАДУ СА ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ СТАНДАРДИМА
Мрежа Глобалног договора Србија, у сарадњи са Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког округа, ОЈ Чачак, 18. новембра, организовала је едукацију за мала и средња предузећа (МСП) о одрживом пословању и зеленом финансирању. Догађај је реализован у оквиру недавно покренуте Радне групе за одрживо финансирање, чији је циљ да окупи кључне актере из финансијског сектора и привреде и подржи развој одрживог финансирања у Србији, у складу са међународним и домаћим стандардима. Посебна пажња је посвећена, управо, едукацији МСП о значају одрживог пословања и могућностима за приступ зеленим финансијским производима и програмима подршке.
У времену када одрживост постаје један од кључних фактора успешног пословања, посебно за мала и средња предузећа, циљ едукације о одрживом пословању и зеленом финансирању је био да пружи конкретна знања и алате за унапређење конкурентности и приступ новим тржиштима. Овај догађај је био прилика да се учесници информишу о доступним програмима и финансијским производима који могу подржати зелене пројекте и развој пословања. Поред тога, теме су биле и климатске промене и ESG принципи, односно, због чега су они важни за конкурентност малих и средњих предузећа.
– Едукација је организована на инцијативу Мреже глобалних договора УН у Србији, са циљем да се представницима малих и средњих предузећа пренесу информације о важности одрживог пословања. То је данас посебно актуелна тема, пре свега, због захтева Европске уније у вези са одрживим пословањем. Реч је о актуелним климатским променама и потреби за декарбонизацијом, односно, смањењем угљеничног отиска. Дошли смо да малим и средњим предузећима представимо шта то значи у пракси, на који начин они могу да унапреде своје пословање и да изађу у сусрет свим постојећим регулативама Европске уније, али и оним које код нас ступају на снагу. Већ од 1. јануара 2026. године сва предузећа која имају одговорност према такозваној CBAM регулативи морају да прилагоде своје пословање. То су предузећа која се баве производњом гвожђа, метала, цемента, ђубрива, енергије. Она су имала обавезу још у току ове године да раде калкулације, односно, да мере емисије угљен-диоксида и да покушају да смање емисије како би плаћали што мање таксе на предстојеће регулативе, које ће ступити на снагу од 1. јануара 2026. године. Захтев Европе за плаћањем такси јесте да фирме које долазе из иностранства, а чије производе европске компаније увозе, не би биле у предности у односу на европске компаније које већ одавно имају обавезу плаћања тих такси – објаснила је Тијана Копривица, директорка за одрживо пословање „Делта холдинг“ и председник УО Глобалног договора УН.
Иначе, Закон о порезу на емисију гасова са ефектом стаклене баште и на увоз угљенично интензивних производа у Србији почеће да се примењује од 1. јануара 2026. године, као и примена CBAM регулативе. Механизам прекограничног усклађивања (цене) угљеника (CBAM) је инструмент заштите животне средине Европске уније који предвиђа примену истих трошкова угљеника на увезене производе, као што би настали код постројења која раде у ЕУ.
Зелено финансирање, поред осталог, подразумева инвестирање у енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије и друге мере које имају позитиван ефекат на заштиту животне средине, воде, ваздуха и земљишта, управљање отпадом…
– Климатске промене утичу на пословање компанија, а оне утичу на локалну заједницу и животну средину. Уколико се компанија не бави тим темема неће моћи да добије банкарски кредит и више неће бити привлачна за инвеститоре. То су теме које су актуелне, не само код нас, већ и свуда у Европи, јер агенда долази са запада – нагласила је Сања Бунић, виши саветник из Центра за животну средину, техничке прописе, квалитет и друштвену одговорност Привредне коморе Србије.
Овим темама Компанија „Унипромет“ се бави годинама, јер велики део потрошње електичне енергије покрива из обновљивих извора, а предузеће „Нолеко“ пројектује, производи и изграђује соларне електране и за трећа лица.
– Постоје различити програми и методе као што је изградња соларних панела, ветропаркова и других применљивих и познатих обновљивих извора који се суфинансирају, а у циљу декарбонизације и смањења угљеничног отиска. „Унипромет“ је пионир, још 2011. смо поечли са изградњом соларних панела и електрана. Као велики потрошачи електичне енергије, успевамо да чак 40 одсто сопствене потрошње покријемо из обновљивих извора. Користимо и топлотне пумпе за грејање, а ту су и соларне надстрешнице које се користе и за напајање електричних аутомобила – рекла је Марија Мајсторовић, технолог у Компанији „Унипромет“.
Како се могло чути, ESG принципи нису трошак, већ инвестиција у предузеће, јер њихово увођење не мора да буде скупо, али је стратешки добар потез. Реч је о принципима E (Environmental), S (Social) и G (Governance), односно, како предузеће еколошки утиче на животну средину; друштвени однос према запосленима, локалној заједници, добављачима и купцима и начин управљања, транспарентност, етика пословања, усклађеност са прописима. Дугорочно, ESG принципи стварају стабилније и пожељније фирме за савремено тржиште.
Н. Р.
