ОВА ГОДИНА ПОРАЖАВАЈУЋЕ ЛОША ЗА ВОЋАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ
НЕ ПОНОВИЛА СЕ НИКАД!
Ова година је, генерално узев, била веома неповољна за наше воћаре. Много је мало оних, који могу да кажу да су задовољни овогодишњим родом својих воћњака и зарадом. Не постоји произвођач јабуке, кајсије, малине, купине и другог воћа који се не преиспитује шта и како даље са засадима, који, чињеница је, последњих година доносе све мању добит. За многе је пољопривредна сезона практично већ завршена и када подвуку црту могу само да кажу: „Хвала Богу, прошла је и не поновила се никад!
Како истичу добри познаваоци прилика у нашем воћарству, усмереност на тржиште Русије и добро познати проблеми са пласманом воћа у ту земљу, утицали су да се интересовање за подизање нових засада јагоде у великој мери смањи. Такође, добар део произвођача овог воћа је у приличној мери редуковао улагања, што је свеукупно довело до знатно скромнијег стања у засадима јагоде у главним производним регионима Србије.
– Производња малине већ дуже време трпи последице нерегулисаних односа између произвођача и откупљивача, а ова и претходна година су посебно обиловале нелогичностима због којих су малинари никада неодлучнији и неспремнији дочекали почетак нове сезоне. Ако се томе дода и чињеница да велики број произвођача још увек није наплатио предату малину, онда и не треба да нас чуди што су многи од њих ниво улагања свели на минимум. Слична ситуација је и код купине, али када је реч о високожбунастој боровници, која је у претходним годинама имала велику експанзију и када је наша земља постала значајан произвођач најквалитетнијих плодова у европским оквирима, ове године су произвођачи овог воћа остварили солидну зараду. Постигли су доста повољнију цену од прошлогодишње, пре свега, за боровницу која је пласирана на страна тржишта – истиче др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, подсећајући да су многи произвођачи боровнице прошле године били принуђени да прекину бербу због лоше цене или да се организују породично да тај захтевни посао обаве без ангажовања додатних берача.
НАЈВЕЋИ ПАД У ПРОИЗВОДЊИ МАЛИНЕ, КУПИНЕ И ОРАХА
Поред економских разлога, екстремна суша током сезоне, која се ових дана приводи крају, додатно је утицала на пад произведених количина већине воћних врста. Највише проблема и највећи пад ове године је забележен у производњи малине, купине и ораха, а поред суше и касни пролећни мразеви су утицали да поједина подручја остану без шљиве, кајсије, трешње и другог воћа.
Ако се узме у обзир значај малине за економију наше земље, са разлогом се ових дана постављају питања колико је ове године произведено овог воћа и шта нас очекује у годинама које долазе. Др Лепосавић наводи да је стварна производња малине у овој сезони око 18.000 тона и да је по томе ова година лошија и од 2012, када је због последица суше произведено 37.000 тона.
– За разлику од 2012. године, када је знатно већи број произвођача био у послу са малином и када је на располагању било далеко више млађег и радно способног становништва, сада је ситуација, пре свега, због економске несигурности, далеко лошија. То ће, у садејству са лошом кондицијом постојећих засада утицати на даљи пад производње и то је реалност која нас очекује. Треба напоменути да се даљем погоршању ситуације у нашем малинарству не радују ни наши традиционални конкуренти, као што су Пољска, Чиле и друге земље у којима се ово воће производи, јер већ дуго на светском тржишту постоји велики дефицит квалитетне малине, а не треба подсећати да смо ми дуго година били неприкосновени произвођачи најквалитеније малине на свету – објашњава наш саговорник.
СВЕ НЕСИГУРНИЈИ ПЛАСМАН ВОЋА
Посматрајући генерално, у нашој земљи постоји тренд пада улагања у воћарску производњу и може се рећи да полако одустајемо од лидерске позиције у примени савремених технолошких решења у нашим засадима у овом делу Европе, што је логична последица све несигурнијег пласмана воћа. У том погледу, најтежу ситуацију имамо у производњи јабуке. Све ово условљава да произвођачи, иако прате дешавања и светске токове, немају финансијских могућности за примену савременијих технолошких решења у својим воћњацима. Треба нагласити да Србија по овом питању није изузетак и да тренд опадања улагања у воћарство постоји и у другим земљама Европе и света, мада произвођачи у развијенијим економијама имају далеко значајније подстицаје и већу сигурност за пласман својих производа у поређењу са нашим.
И произвођачи јабуке нису добро прошли у овој сезони, јер је због неповољних временских прилика десеткована и њихова производња, али они који су успели да сачувају засаде, могу да се надају доброј цени, јер је ова воћна култура подбацила и на подручју Северне Македоније и Бугарске. Прошле године је њихова јабука стигла на наше тржиште и оборила цену нашој домаћој.
– Проблем је извоз јабуке, Руси су у протеклих неколико година доста унапредили своју производњу и више нису зависни од увоза, не само из Србије, већ и из Молдавије и Украјине. Добар део проблема у пласману јабуке потиче од тога што смо из Србије више пута реекспортовали воће, па је било проблема и са садржајем недозвољених активих материја – пестицида. То је један од разлога због којих су се Руси окренули сопственој производњи. Наши произвођачи ће јабуку претежно пласирати на нашем тржишту, а само мање количине ће завршити на црногорском – закључује Лепосавић.
ПОДБАЦИЛА И ШЉИВА
И шљива је у овој години дефинитивно подбацила. Уместо 400 до 500 хиљада тона шљиве, колико се у Србији просечно произведе у једној сезони, сада смо тек на 20 до 30 посто тих количина. Цене су прилично високе, јер у добром делу производних региона шљиве нема. Ових дана се шљива за прераду у ракију плаћа од 50 до 73 динара, док се свежа продаје по цени од 70 до 100 динара по килограму.
В. С.
