ИНТЕРВЈУ: АМИРА МЕДУЊАНИН, СЕВДАХОМ ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ НА “ЦВЕТЊАКУ”
На сцени, глас и емоција. Покрети сведени, понека спонтана духовита опаска. Повремена присност са публиком, понеки искрени дрхтај у гласу уз песму за коју каже да је “лична”. Њено име је синоним за севдах. Амира Медуњанин, једнако успешно износи босанско-херцеговачке севдалинке и репертоар традиционалне музике Балкана. Концерт на “Цветњаку” у Чачку, 18. јула, започела је двема песмама са новог албума “Homelend”, а онда се вратила препознатљивим севдалинкама старих мајстора. И наравно, подигла публику на ноге… “Пјеваt ћемо што нам срце зна, пјесме са свих страна планина, …љубави сам жедна, јер је пјесма једна нама суђена”. На инструментима су је беспрекорно виртуозно пратили Антонио Врбички на хармоници и Леополд Сташић на виолини. Среле смо се марта 2017. у чачанском Дому културе.
Изгледа да више нема смисла питати људе која музика им је омиљена, шта најрадије слушају, шта их подиже са места у неком тренутку … Судећи по реакцијама публике која редовно посећује концерте на “Цветњаку” са одабраним извођачима у различитим музичким жанровима, најтачнији одговор, који нам често звучи као фраза, заправо је истинит – сваку добру музику. А лето и јесте време за опуштање на уређеном отвореном простору уз добре ноте. Од Амире смо уз срдачне загрљаје добили и одговоре на неколико питања.
„Севдах је стање душе док се слушају севдалинке“, рекао је Ваш колега Драги Шестић приликом гостовања ансамбла „Mostar Sevdah reunion“ у Чачку, са којим сте сарађивали. Како Ви дефинишете севдах и севдалинке?
-Севдах је слобода, љубав, храна за душу. Тешко је једном рјечју пренијети његово истинско значење. За мене лично, бесконачна љубав и живот.
Колико је музика са радија и певушење од малих ногу уз мајку у сарајевској махали предодредило Ваш животни позив?
-У великој мјери, искрено… Севдах је позвао мене, а ја сам се радошћу и великим поштовањем одазвала позиву.
Да ли је Ваше бављење овом врстом музике настало и из револта и потребе да покажете свету богатство духа и културе овог нашег, рекла бих, анатемисаног балканског простора?
-Настало је из чисте љубави према нашој усменој традицији, из жеље да што већи број људи на свијету сазна за овакав драгуљ који имамо.
Познати су извођачи изворне босанско-херцеговачке севдалинке. Ко су биле Ваше звезде у овој музици?
-Велики су то људи… Свој цијели живот посветили су његовању севдалинке, њеном расту, њеном бивствовању. Много је ту имена, али ево ако требам издвојити нека рекла бих Нада Мамула, Сафет Исовић, Химзо Половина, Ксенија Цицварић, Заим Имамовић…
Код млађих извођача данас су то прераде, блуз, џез варијанте… Ви сте направили спој традиционалног и модерног. Знамо за светску World music , али како се севдалинке уклапају у те модерне трендове? Колико их људи у свету разумеју, колико их је тешко певати?
-Севдалинка је безвременска љепота и савршено тло за импровизације. Све вријеме се поштује њена суштина, њена есенција и извођење је у потпуности подређено причи коју свака пјесма носи. Да би прича дошла до људи који нису са нашег говорног подручја, онај приповједач мора у потпуности бити предат пјесми и онда све баријере нестају.
Више пута сте освајали награде на европским фестивалима, нарочито у Великој Британији. Почели сте у Холандији, снимали за „Gramofon“, „Harmonia Mundi“ , а како сте и чиме успели да освојите хладне и рационалне Енглезе?
-Управо сам то појаснила у претходним одговорима… И нисам их освојила ја. Ја сам само сретна што сам у служби њеног величанства, пјесме.
Ваши албуми су проглашавани најбољим у светским музичким часописима. На које песме публика у Европи, она публика која није са наших простора, најбурније реагује? Које песме су Ваша лична карта?
-Тешко питање. Свака има своје мјесто у срцима људи које смо “дотакли” у ових 23 године, колико живим Музику.
Шта ћете певати на концерту у Чачку?
-Како нас понесе енергија, а сигурно све што нам срце зна и осјети кад изађемо пред публику.
Постоји ли нешто у свету музике што сте желели да снимите, а још Вам се није остварило, или шта планирате још да урадите?
-Постоји доста планова, идеја, моја машта никада не мирује… Само Боже здравља, па ће бити све како треба.
Зорица Лешовић Станојевић
Фото: Милица Матовић
Рођена је 1972. у Сарајеву. Била је запослена као преводилац и књиговођа у Канцеларији Делегације Европске уније, где је након годину дана, 1997. срела и супруга Бекима. Прву песму “Мујо ђогу по мејдану вода”, снимила је 2003. године као гост на албуму “A secret gate” са саставом „Mostar Sevdah reunion“. Парадокс је да каријеру није започела у Сарајеву, већ у Холандији и другим земљама ЕУ. Од тада узлазном линијом креће њена музичка каријера како у региону тако и на међународној сцени. Први албум “Роса”, објављен 2007. године британски музички критичар СандаyТимес-а прогласио је албумом године. Ретроспективни албум “Асцендинг” снимљен је 2018. “Хомеленд”, који промовише на последњој турнеји, је њен осми студијски албум.
