ПРЕДСТАВНИЦИ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО УЧЕСТВОВАЛИ НА НАУЧНО-СТРУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У БУГАРСКОЈ
ТЕМА СКУПА – НОВИ ИЗАЗОВИ У ПОЉОПРИВРЕДИ
У Тројану (Ловечка област), у Бугарској, од 14. до 16. маја организован је научно-стручни скуп посвећен проблемима планинске пољопривреде. Организатор ове значајне конференције са међународним учешћем био је Национални институт за планинску пољопривреду Републике Бугарске. Научно-стручном скупу у Тројану су присуствовали и научни саветници чачанског Института за воћарство др Александар Лепосавић и др Бранко Поповић и Александра Корићанац, истраживач сарадник.
Поред делегације чачанског Института за воћарство, научно-стручном скупу у Бугарској присуствовали су пољопривредни стручњаци из Северне Македоније, Румуније, Мађарске, Казахстана… На конференцији је представљено више од 250 научних радова, као и практична искуства из различитих области пољопривреде, која се примењују у земљама учесницама скупа као одговор на конкретне проблеме који се јављају у данашњој пољопривреди.
На научно-стручном скупу у Бугарској се расправљало о изазовима са којима се суочава данашња пољопривреда, пре свега, о све изразитијим климатским променама које значајно умањују приносе гајених пољопривредних култура, ранијем кретању вегетације и позним пролећним мразевима који су и ове године нанели велике материјалне штете и бугарским пољопривредним произвођачима десеткујући род шљиве и других воћних врста. Говорило се и о екстремно високим температурама које су постале карактеристичне за летње и јесење месеце, а праве велике проблеме у пољопривреди, мада су Бугари током претходних година много новца уложили у системе за наводњавање и то не само у воћарској производњи, него и у осталим гранама пољопривреде.
ЖИЛОГРИЗ – ВЕЛИКА ПРЕТЊА ЗАСАДИМА ВОЋА!
Како наводи др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, поред позних пролећних мразева и суше, баш као и у Србији, велике штете бугарској пољопривреди наноси и град, а ту су и неки други проблеми који су карактеристични и за Бугарску и за Србију. Прошла година је за бугарске воћаре била изузетно тешка, јер се у њиховим засадима појавио жилогриз. Реч је о штетном инсекту који се обично сусреће на подручју медитеранских земаља, али се последњих година услед промена климе појављује и на нашим просторима у већем броју.
– Прошле године је читава Бугарска имала огромне проблеме са жилогризом који им је десетковао засаде готово свих воћних врста, као што је то било и у нашој земљи 2017. и других сушних година. Најугроженије од жилогриза су им шљива, вишња, трешња, орах и неке друге воћне врсте. Жилогриз је инсект који уништава коренов систем и који за кратко време може да доведе до сушења воћних стабала и читавих засада. Бугари нису успели да пронађу адекватно решење за ову појаву, јер немају могућност да обезбеде одређене активне материје, односно, адекватна хемијска средства која могу да сузбију ту штеточину, Представили смо им наша и понудили решења која смо ми тих критичних сушних година примењивали у сузбијању жилогриза на југу и истоку Србије, претежно у засадима вишње. Ми смо током 2017. године коростили веома делотворне хемијске препарате, који су сада и код нас забрањени, па смо им због тога препуричили нека алтернативна средства и саветовали да обезбеде довољне количине воде да би у сушним периодима плављењем површина под воћним засадима обезбедили хлађење земље, како би на тај начин сачували воћњаке. Плављење парцела водом не одговара инсектима и због тога је то једно од алтернативних и прилично ефикасних решења у борби против жилогриза. Наравно, постоје и хемијска средства, као и феромонске клопке и ометачи који доводе до збуњивања инсеката, али изузев хемије, све остале методе су само условно ефикасне – објашњава др Лепосавић.
НИСКЕ ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА И НЕДОСТАТАК РАДНЕ СНАГЕ
Како је наведенто на научно-стручном скупу, и бугарски пољопривредници кубуре са ниским ценама примарних пољопривредних производа и недостатком радне снаге. Ипак, према речима Лепосавића, у Бугарској је, захваљујући ригорозној контроли буџетских средстава која се улажу у пољопривреду путем пољопривредних субвенција, као и одобрених повољних кредита, па чак и новца који стиже у земљу из разних европских фондова, драстично умањене шансе да дође до било какве злоупотребе, тако да се види велики помак у развитку пољопривреде.
– Када је реч о селима, Република Бугарска је направила изузетно велики помак у последње три-четири године. То се види на сваком кораку, и по путевима и по осталој сеоској инфраструктури. Зановљена је и пољопривредна механизација. Подигнути су и бројни савремени засади воћа са системима за наводњавање и противградним мрежама. Просто је невероватно да су у тако кратком року успели толико да се подигну, али је све то постигнуто захваљујући ригорозном сузбијању корупције, као и злоупотреба при коришћењу средстава из државних и европских фондова. Пољопривредне субвенције се троше стриктно за оно за шта су и одобрене захваљујући строгој контроли сваког утрошеног лева. Увели су много инспекцијских контрола које обухватају трошење како државног новца, тако и средстава која пристижу из неких других домаћих и страних фондова, тако да ту више нема простора за било какву манипулацију, односно злоупотребу или корупцију – истиче др Лепосавић.
Кад је реч о малинарству, и Бугари бележе пад производње. Малину углавном гаје за прераду и са далеко скромнијим технолошким карактеристикама од онога што ми имамо и због тога имају и лошију цену. Чак им је и сортимент другачији. Ипак, с обзиром на то да је Бугарска чланица Европске уније, њихови органски произвођачи малине поседују посебне уговоре и тврде да су јако задовољни зарадом коју остварују. Највећи произвођач је Русен Хекимов са више од 100 хектара органске малине. И Бугари очекују да ће малина у овој сезони имати далеко бољу откупну цену.
В. С.
