Фудбалски клуб “Ремонт” основан је 1959. године. Брзо је стекао симпатије у граду на Западној Морави. У њему је владала посебна атмосфера. Ко год да ју је осетио остајао је заувек везан за њега. Многима је представљао нераскидив део живота. Изнедрио је знатан број квалитетних играча. Нажалост, промене у друштву почетком двехиљадитих условиле су његово гашење 2007. године. Тако се придружио фудбалским тимовима из нашег града који су били везани за успешне привредне колективе, а престали су да постоје. “Аутопревоз”, “Цер”, “ФРА”, “Инекс”, “БИП”, остали су у сећању чачанских фудбалских заљубљеника.
– Све нас, на било који начин везане за “Ремонт”, играче, некадашње и тада активне, тренере, клупске руководиоце, бројне навијаче, погодио је његов престанак са радом. Практично, од тог тренутка почела је да тиња нада ће на стадиону на Авлаџиници поново истрчати играчи у плаво-белим дресовима – каже Владимир Грујовић, некадашњи играч овог фудбалског колектива, а сада председник “новог Ремонта”.
Срећом, није се остало само на пустим жељама и надањима, већ су сви ентузијасти којима је овај клуб остао у срцу заврнули рукаве и кренули у тешку и неизвесну борбу обнове рада. Коначан резултат је био позитиван и 2020. је основано Спортско омладинско фудбалско удружење “Ремонт 1959”.
– Назив јесте мало незграпан, али због административне процедуре није могло другачије. Најважније је да у имену остаје Ремонт, као симбол тежње да се настави тамо где се стало 2007. године – објашњава Грујовић.
“РЕМОНТОВ” СТАДИОН
Био је и остао синоним овог дела Чачка. Нема становника града на Западној Морави коме он не послужи као орјентација када објашњава где се шта налази на Авлаџиници. Управо тај спортски објекат је био још један препознатљив знак овог клуба. Почетком осамдесетих година прошлог века травната подлога на њему важила за једну од најбољих у тадашњој Југославији. Својевремено је Миљан Миљанић доводио фудбалску делегацију једне арапске земље да им га покаже као пример. После престанка са радом “Ремонта” на њему је једно време играо “Борац”, потом су наступале млађе селекције и онда је препуштен зубу времена.
– Просто сањамо тренутак када ће се на њему поново закотрљати фудбалска лопта. То би за фудбал у нашем граду био значајан догађај. Не сме се изоставити из вида да од “Слободиног” до Трнаве нема фудбалског терена, а да у овом делу града има много деце. Њиховим укључивањем у тренажни процес много би добили и овај спорт и друштво целини, јер би на тај начин децу одвојили од улице – каже Грујовић.
ПЛАНОВИ
СОФУ “Ремонт 1959” се такмичи у Градској лиги, најнижем степену такмичења.
– Имамо тридесетак регистрованих играча различитог узраста. Највише је младих, што нас радује, али има и оних старијих. Желимо да подстакнемо оне између 18 и 21 године да остану у фудбалу, а не да прекидају бављење њиме након изласка из кадетских селекција, пошто дођу до сазнања да не могу наступати у тимовима вишег ранга. Важно је да наставе са бављењем спортом збох њиховог психофизичког здравља. Наравно, из истих разлога не заборављамо ни оне старије од 35 година.
По Грујовићевим речима ово представља прелазни период и он ће трајати до повратка у своју некадашњу базу. Нада се да до тог тренутка неће проћи много времена.
– Први тим тренира и игра утакмице на терену са вештачком подлогом СЦ “Младост”. Он је преоптерећен и немамо много термина на располагању. Свесни смо чињенице да клубови вишег ранга имају предност у његовом коришћењу. Зато још увек нисмо почели да радимо са најмлађим. Он би уследио добијањем “крова над главом”. Тек тада би могли да кажемо да смо прави клуб. Клупска филозофија је ослонац на сопствене снаге. Желимо да створимо “Ремонтов” играчки кадар и зато не јуримо пласман у више лиге. Наступаћемо у Градској док не стасају играчи који су прошли нашу школу, јер смо кућу почели да градимо из темеља, а не од крова.
В. Д.
