КРСНА СЛАВА НАЈВЕЋИ ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИК ПОСЛЕ ВАСКРСА И БОЖИЋА
Једна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Прослава крсне славе остала је једина непрекинута традиција код Срба још од времена покрштавања, па до данас. У народним обичајима променило се много тога, али се слава очувала као највећа светиња нашег народа. Обележава се три дана у кругу породице, али и са најближим рођацима, пријатељима. Домаћице се труде да припреме што богатију трпезу, а велика пажња посвећује се припреми славског колача који се украшава различитим симболима.
– Крсна слава представља највећи празник једне продице, после Васкрса и Божића, два највећа хришћанска празника. Крсно име, односно, крсна слава представља заштитиника те породице и дан када се цела породица окупља у славу свеца свог заштитника. По узору на Васкрс и Божић који се празнују три дана и крсна слава се такође, празнује два до три дана. Слава се од 2012. налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства – рекла је Јелена Милићевић, етнолог.
Иако људи највише пажње посвећују томе шта ће и како припремити и купити за славску трепезу, на столу је тога дана најважније имати, свећу, славски колач, жито и вино.
– Главни елементи славе су свећа, жито, славски колач и вино, они представљају главне елементе прославе крсног имена. Жито би требало припремати за сваку славу, па чак и за Аранђеловдан, који је како се у народу каже, живи светац. Најчешће славе код Срба су Никољдан, Аранђеловдан, а потом и Ђурђевдан. Некада се сматрало да је Ђурђевдан слава богатих људи, зато што је у мају, односно на крају зиме, а тада се тек буди природа и немамо изобиље – рекла је саговорница „Чачанског гласа”.
Заштитника породичног дома поштујемо управо онолико колико поштујемо верска правила обележавања крсне славе. Постоје породице које се традиционално држе исте трпезе годинама, не марећи за верске обичаје, али правила кажу да постоје мрсне и посне славе. Славска трпеза је обавезно посна у време четири велика поста: Божићног, Васкршњег, Петровског и Госпојинског, али и када није време поста, а слава пада у среду или петак, трпеза мора да буде посна.
– Празници који падају у време великих постова, било да су Васкршњи, Божићни или неки други мањи постови у току године, носе императив спремања посне трпезе управо због важности тог дана, црвеног слова у календару. Славе које падају у периоду када је пост, а падају у среду или петак, по правилу треба их обележавати спремањем посне трпезе. Уколико је слава ван поста, али пада у среду обавезна је посна трпеза управо из поштовања према свецу, црвеном слову, односно, крсном имену те породице. Данас смо сведоци да уколико је слава у среду људи прибегавају пракси да припремају мрсну гозбу за госте у четвртак, односно, у суботу уколико је слава у петак, управо због условно речено лакшег припремања трпезе мрсним намирницама. Тај духовни и породични елемент првог дана славе, уколико она пада у среду или петак у току поста или ван њега, обавезно је да буде посан, док гозба у четвртак или суботу има више друштвени карактер. Славе које су у посту без обзира који дан падају, обавезно се прослављају посном трпезом, јер су сви дани у посту по правилу посни – рекла је саговорница „Чачанског гласа”.
– Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на грех друге (госте) да мрсе на велики празник, у време када црква наређује пост – наводи се у црквеном календару.
Изузетак су „трапаве” недеље. У „трапавим“ недељама, прве недеље након Великог поста, у било који дан да слава падне, чак и ако је среда или петак, трпеза мора обавезно да буде мрсна, јер је то период разрешења од поста.
ПРИПРЕМА СЛАВСКОГ КОЛАЧА
Размутити пола коцкице свежег квасца или кесицу сувог, кашичицу шећера и кашику брашна са мало воде и оставити 15-20 минута да надође. У квасац сипати једну чашу уља, млеко, кашичицу соли и око 700 грама брашна. Замесити глатко тесто. Оставити да надође, а онда ставити колач у дубљу шерпу. Украсе за славски колац правити од теста(само вода и брасно) и украшавати славски колац по жељи. Најчешће се праве плетенице, крст, пшеница, грожђе.
Виолета Јовичић
