ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА „ДАЈ, БАБО, ГЛАВУ!“ КОЈУ ЈЕ ПРИРЕДИЛА ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ
У оквиру манифестације „Соњин септембар” недавно је у Уметничкој галерији „Надежда Петровић” представљена монографија „Дај, бабо, главу!”, коју је поводом тридесетпетогодишњице филма „Како је пропао рокенрол” приредила књижевница и сценаристкиња Владислава Војновић, а објавило Друштво љубитеља популарне културе „Попбукс”. Данас култни омнибус, чији су јунаци, музика и естетика трајно сачували сведочанство о том времену (крају осамдесетих), а реплике ушле у свакодневни жаргон многих генерација, важан је део и глумачког опуса Соње Савић. О раду на овом филму, његовом утицају, данашњем статусу, сећањима и, наравно, Соњи, поред Владиславе Војновић, говорио је и Саша Радојевић, драматург, сценариста, редитељ, теоретичар и историчар филма, а модератор је била Исидора Ђоловић, филолошкиња и независна радница у култури.
„СПОМЕНИК“ ЈЕДИНСТВЕНОМ ДЕЛУ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ
Манифестација „Соњин септембар“ афирмише и награђује ауторски рад нових уметника, али и актуелизује Соњину стваралачку заоставштину, чиме доприноси култури сећања и новим читањима драмских наратива или тумачењима феномена, баш као и тема овог програма. Уметничка галерија „Надежда Петровић“ имала је задовољство да Чачанима представи необичну драгоцену публикацију „Дај, бабо, главу!“, коју је приредила књижевница и сценаристкиња Владислава Војновић.
– Књиге о филмовима нису реткост у свету, али код нас се монографије и студије углавном посвећују конкретном уметнику, правцу или жанру, па има много логике у случају или судбини да „Како је пропао рокенрол“, јединствено дело кинематографије, прво добије свој споменик ове врсте у виду монографије „Дај, бабо, главу!“, коју је приредила Владислава Војновић, а објавило Друштво љубитеља популарне културе „Попбукс”, у част 35 година од појављивања овог филма пред, тада, југословенском публиком. Уприличили смо овај програм како бисмо обележили тај јубилеј, али и подсетили на један важан део Соњиног опуса и покушали да размотримо због чега је и данас и даље тај филм толико актуелан, омиљен, популаран и како његова естетика, музика и његове идеје тако добро комуницирају са новом публиком. Иако је он права временска капсула једне генерације и даље комуницира са многим нараштајима који су дошли касније – рекла је, поред осталог, модератор програма Исидора Ђоловић, филолошкиња и независна радница у култури.
СВЕДОК НАСТАЈАЊА ФИЛМА „КАКО ЈЕ ПРОПАО РОКЕНРОЛ“
На 400 страна монографије „Дај, бабо, главу!”, три оригинална сценарија, око 250 фотографија и 41 прича међу којима су и сећања глумаца из култног филма „Како је пропао рокенрол”, Срђана Жике Тодоровића, Весне Тривалић, Бранимира Брстине, Богдана Диклића, Небојше Бакочевића, Бранка Ђурића Ђура… Монографија је настала захваљујући издавачу Предрагу Буци Поповићу, главном уреднику „Попбукса“ и Горану Тарлићу, такође, уреднику, у знак сећања на њиховог пријатеља Бранка Вукојевића, који је трагично настрадао у Лондону.
– Идеја за књигу припада Буци Поповићу и Горану Тарлићу који су желели нешто да ураде како би оживели сећање на покојног Бранка Вукојевића, сценаристу, музичког критичара и есејисту, нашег заједничког драгог пријатеља који је погинуо у Лондону, у саобраћајној несрећи. Закључили су да би било добро нешто урадити у вези са филмом „Како је пропао рокенрол“, за који је Бранко писао сценарио за прву причу. У тренутку кад су желели да обележе 20 година од смрти Бранка Вукојевића, питали су ме да напишем књигу о том филму. Рекла сам да се не бих усудила да пишем такву књигу, да је то сувише озбиљан подухват, али да ћу радо да прикупим сећања свих оних који су учествовали на пројекту, или су били блиски са учесницима којих више нема, са њиховим пријатељима, рођацима или колегама. Али, то уопште није било лако као што сам ја замислила. Неке људе је било тешко наћи, неке тешко наговорити, неке тешко ухватити у њиховом брзом животу, а поједини уопште нису хтели да учествују, због чега ми је жао, али некако смо урадили ту књигу. Монографија има 41 текст и мислим да је занимљива, не само љубитељима филма „Како је пропао рокенрол“, него уопште љубитељима филма. Пустила сам људе да причају, не само о филму, па тако читаоци могу сазнати разне ствари о нашој новијој историји, о историји кинематографије, како се снимало, какви су били људи и међуљудски односи, а наравно, ту је и много анегдота – рекла је за наш лист Војислава Војновић.
Упитана да ли је током приређивања књиге нешто оставило посебан утисак, ауторка је подсетила да је савременица тог филма и да је била присутна кад се он стварао:
– Ја сам колегиница са класе Бранка Вукојевића и били смо добри пријатељи у тренутку када је он радио сценарио за прву причу. Мени је све то познато, била сам присутна када је настајао филм, немам ништа да издвојим. Али, могу да кажем да ће људи које интересује то време, било из носталгичних, радозналих или интелектуалних разлога, у тој књизи наћи јако много занимљивости.
Н. Р.
„ПОВРАТАК У ДУБАИ“, ЗАВРШНИ ПРОГРАМ „СОЊИНОГ СЕПТЕМБРА“
Као завршни програм манифестације „Соњин септембар“ у Уметничкој галерији је организована и пројекција радова других аутора у избору гошће Хинд Мезаине, који су посвећени развоју Дубаија и интензивној трансформацији града у релативно кратком временском периоду.
– Гошћа резиденцијалног програма Хинд Мезаина је представила избор клипова и филмова о Дубаију, укључујући корпоративне филмове, музичке спотове, рекламне кампање, ТВ репортаже и кратке документарце. Пројекција је била посвећена сагледавању Дубаија из другачије перспективе и дискусији о презентацији Дубаија кроз различите жанрове филмског стваралаштва и начине на који се историја једног места бележи и чува – рекао је кустос и аутор пројекта Предраг Живковић.
Дискусија и пројекције су били на енглеском језику.
