УМЕТНОСТ КАО ЖИВОТНИ ПОЗИВ
Боје, облици, папир, платно, једном речју, уметност, привлачили су Марину Капларевић још од малена. Захваљујући подршци породице и пријатеља, данас је ту где јесте, вредно ради, труди се и остварује своје снове, ради оно што воли.
– Љубав према уметности се јавила још у детињству, некако природно и спонтано. Увек сам осећала да кроз боје, линије и облике могу да изразим све оно што речима не могу. У породици се нико професионално не бави уметношћу, али су ме увек подржавали и неговали ту моју страст, тако да сам имала слободу да се развијам у том правцу. Породица и пријатељи су веровали у мене, чак и када сам ја сумњала. Њихова подршка и радост због мог пута дали су ми снагу да кренем и да издржим све изазове. То много значи, јер уметност није само посао, то је животни позив – прича наша саговорница.
Марину, као и сваког уметника инспирише нешто њој блиско, нешто са чим проналази личну везу.
– Највећа инспирација ми је сам живот, људи, емоције. Често ме покрене неки мали тренутак, детаљ који други, можда, не примете, а мени пробуди идеју. Инспирацију налазим и у самом процесу, када станем пред платно, пустим да ме води унутрашњи осећај – прича Марина.
Њен атеље Каpl’ART, место где станују вештине, маштовитост, рад, идеје, има за циљ да пружи прилику свакоме ко жели да научи неку нову технику.
– Каpl’ART је мој атеље, али и много више од тога – то је мали свет у којем се рађа креативност. То је простор за слободу израза, место где деца и одрасли могу да открију своју уметничку страну, да науче технике цртања, сликања, вајања и модног дизајна, али и да уживају у процесу стварања. У Каpl’ART може доћи свако, без обзира на године или претходно искуство. Деца откривају прве кораке у уметности, млади се спремају за упис на уметничке факултете, а одрасли проналазе време за себе и свој хоби. Овде могу да науче конкретне технике, али и да кроз уметност пронађу мир, инспирацију и начин да се изразе – каже Капларевић.
Током лета малишани су имали прилику да буду део Летње школе цртања, сликања и вајања која се одржавала у Каpl’ART. На радионицама су имали прилику да искажу своја интересовања, таленат, осећања.
– Таленат код деце препознаје се кроз игру, када дете ужива у цртању, истраживању боја и облика, када прави сопствене приче кроз слике. Најважније је не спутавати их правилима прерано, већ им дати слободу да истражују. Усмеравање значи показати им технике и пружити подршку, али тако да задрже своју аутентичност и радост стварања – казала је Капларевић.
Иако природни материјали полако одлазе у заборав, а ручни рад је, нажалост, на добром путу да буде заборављен, Марина је своју љубав према старом, архаичном покушала да сачува.
– „Shishamoovce“ је бренд који сам створила из љубави према природним материјалима и традиционалном ручном раду. Ћебад од чисте вуне нису само производ, већ симбол топлине, аутентичности и одрживости. Назив је настао као игра речи, нешто што звучи једноставно и духовито, а у себи носи суштину: природан процес и искреност у стварању – прича саговорница „Чачанског гласа“.
Неминовно је да се уметност прожима кроз све сфере живота, голица машту и радозналост, у сталној потрази за одговором на питање „шта је уметник хтео да каже?“.
Виолета Јовичић
Фото: Архива саговорнице
