И њој је било велико изненађење да је најбоља у генерацији. Како каже, имало је још одликаша и успешних такмичара из многих предмета. Има Вања Јовановић, као и остала деца, све карактеристике одличних ученика, лепо васпитање, културу опхођења и говора. Све оно што се стиче у породици и надограђује у школи.
– Школу доживљавам као другу кућу и велику породицу. Можда ће звучати необично, али волим да учим и уживам у томе. Моја жеља је да завршим књижевност и будем наставница српског језика – каже Вања. Било би прелепо да буде све како је замислила, да се врати и запосли у родној Слатини…
Развила је љубав према књигама и захваљујући наставници Александри Пејовић. Чита све, не само обавезна штива. У последње време, посебан утисак на њу је оставила ”На Дрини ћуприја”, књига нашег Нобеловца Ива Андрића. ”Припрема” за тежа дела из лектире и живота.
Пошто је већ утемељени читалац, Вања полако припрема своју библиотеку. У њој су и књиге које је добијала за одличан успех у претходним разредима и на такмичењима. Она се посебно показала на традиционалном ”Шта знаш о саобраћају”? У ствари, истакла се са екипом Основне школе ”Бранислав Петровић”, коју је предводио наставник Александра Винић. Тренутно су вицешампиони Србије. Запажене резултате су постизали и раније, било би их и више да их није пресекла корона.
Пандемија је Вањи стала на пут да се покаже на такмичењима из српског језика. Ипак, њој ће се тек да отворити прилике. Можда и за географију, биологију, све предмете које највише воли.
Као и већина носиоца Вукове дипломе, Вања је уписала чачанску Гимназију, друштвени смер, пошто су јој те науке блискије.
– Гимназију, исто друштвени смер, уписала је и моја најбоља другарица Марта. Заједно смо од вртића. Она ми је била велика подршка и ја њој. Надам се да ћемо бити у истом одељењу. Очекује нас велика промена, нова школа, али не страхујем да ли ћу се уклопити у друштво. Комуникативна сам и велика причалица – открива Вања једну страну своје личности. Она која се посебно испољи када смо ”свој на своме” или ”међу својима”. Када тек упознаје људе, врло је одмерена, васпитана и ненаметљива. Прави пример да личне вредности никада неће ишчезнути и да их негују и млади нараштаји. Њене су потекле и од родитеља, Душка и Сибинке. Има Вања и млађег брата Филипа, који је завршио пети разред. Изгледа да је и он кренуо сестриним путем, путем успешног и оставреног ђака.
Оно што је стекла у породици, Вањи су надограђивали учитељица Милена Бошковић, разредна Слађана Вилотијевић и сви остали наставници, које нисмо поменули у краткој причи о Вањи Јовановић.
– Било ми је прелепо у школи. Када би могло, волела бих да се све понови, баш онако како је било. Доста смо учили кроз игру, зато смо много тога савладали. Друштво је било феноменално, свађали смо се, мирили, све што је карактеристично за сваку заједницу – напомиње Вања.
У покушају да достигне свестраност, Вања Јовановић се бавила и спортом. Тренирала је одбојку у ”Борцу”, али није могла да настави због школских обавеза. Несумњиво, пронаћи ће Вања још неку област у којој ће се усавршити. Одавно је почела да достиже свестраност. Довољно је да и она некоме буде узор у школи, можда и просветни радник кога ће се ученици радо сећати.
Фото: Архива саговорника и Чачански глас
