ИЗЛОЖБА ТАТЈАНЕ БАНДОВИЋ, АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ИЗ БЕОГРАДА У ЛИКОВНОМ САЛОНУ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Осамнаеста самостална изложба Татјане Бандовић, академског сликара из Београда, у коме живи и ради као самостални уметник, отворена је у уторак, 5. марта, у Ликовном салону Дома културе. Први пут излаже у Чачку. „Живот архитектуре“ је изложба акрила и уља на платну, изразитог колорита, ослобођена сувишних детаља и дескрипције.
-Тај импресионистички приступ је присутан у свим њеним сликама, где игра боје и светлости имају важну улогу. Начин на који уметница представља своје радове и фрагменте урбане архитектуре, дозвољавају посматрачу да ту атмосферу и тај тренутак доживи на свој начин. Оно што можемо осетити гледајући ове слике, то је радост стварања, што није увек својствено уметницима. У овом случају, преплитање цртежа и боје, које се не боји, јер нема одређене гаме у којој се креће, већ је смело користи од платна до платна, као што се поиграва и са форматима. До великих формата долази спајањем мањих, тако да је и формирање ових слика својеврсна игра – рекла је отварајући изложбу Весна Петровић, уредница Ликовног програма Дома културе, такође академски сликар.
Велики град, само окружење намеће погледе и тему, инспирише, али ове слике су и апстракција, на њима су, примећујемо, само обриси и силуете објеката.
-То је неки мој лични доживљај архитектуре, углавном. Овом темом се бавим већ неколико година, само што ми се приступ мења. Тренутно сам и даље у архитектури, али у скроз новој техници и покушавам да уградим природу, пејзаж у ту архитектуру, тако да ће се то видети у неком наредном периоду. Јако ми је битно светло и промене под утицајем светлатих архитектонских форми, односно, геометријских облика. Покушавам да све те новонастале форме архитектонских фрагмената апстрахујем и да их приближим свима. То јесте у већини случајева град у коме живим, или су то градови које посећујем, али трудим се да нађем неку везу и није битно ко гледа, из ког места, не мора уопште да се препозна која је то зграда. Слике су углавном рађене по реалном објекту или по фотографијама реалних објеката, за које ја некад правим скице колажног типа, па налепим више објеката једне на друге, онда их апстрахујем у неку форму, која мени у том моменту нешто значи. Јако ми је битан тај колорит, јер под утицајем светла атмосфера се мења, мој доживљај се мења, и онда ми је лако да све то надоградим. Нисам никад бирала тему, отварала се кроз сам рад – каже уметница Татјана Бандовић.
Примећујемо да су објекти на њеним сликама осветљени, колоритни, весели, живи и прочишћени, за разлику од сивила и сенки које углавном доминирају у том згуснутом бетону града. Поглед на њих буди радост и осећај чистоте још више, јер на њима нема људи, нема лица…
Тренутно ради слике на свили, али не класичне, већ више инсталације по начину слагања и начину качења, и ту јој је битна светлост. Свилу осликава техником акварела. Бави се и фотографијом, која јечесто предложак за њене слике, и обрадама, неком врстом дигиталне графике, али све то је још увек у домену њених истраживања, није никада излагала. Ради Татјана и неку врсту примењеног дизајна за мајице, за блокове, у плану су и илустрације за дечје књиге, свестрано ствара…
Татјана Бандовић (1976, Лозница), завршила је Академију лепих уметности у Београду 2003, а постдипломске специјалистичке студије на Факултету ликовних уметности. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Учесник је више ликовних колонија у Србији, БиХ и Македонији.
