ДРУГА У ЕВРОПИ, ТРЕЋА У СВЕТУ
Србија под воћем има укупно око 190.000 хектара, само на око 70.000 хектара гаји се шљива. Због традиције и повољних услова за проиводњу, ова воћна врста најзаступљенија је у нашој земљи. Највеће површине под шљивом су у Региону Шумадије и Западне Србије. Прва по производњи шљиве у свету је Кина, док је прва у Европи Румунија. Србија тренутно заузима треће место у свету и друго место у Европи по производњи ове популарне воћне врсте.
– Највећи произвођач шљиве у свету је Кина, али тамо се гаје сорте којих нема у Европи. Ради се о сортама које су прилагођене топлијем климату и пореклом су више сличне нашој џенарици, него другим сортама. У последњих десетак година Румунија је први европски, а други светски произвођач. Њихова годишња производња, односно десетогодишњи просек је негде око петсто хиљада тона, док је Србија на другом са око 400 хиљада тона плодова. Ови подаци говоре да је ова воћна врста дубоко утемељена у традицију нашег народа, гаји се и у модерним плантажним засадима, а и на окућници, по неколико стабала или у неким засадима који нису неговани на одређени начин – рекао је проф. др Иван Глишић са Агрономског факултета у Чачку.
Иако се у Чачку и околини гаје многе воћне врсте, годинама уназад шљива предњачи. Скоро да нема куће у чачанском крају која нема бар једно стабло шљиве, за теглу џема, за слатко, за ракију, или да се деца као некада играју испод ње. Традиција је нешто чему наш народ придаје много значаја, па тако је то и један од разлога за гајење шљиве. Без обзира на то што веома често временске неприлике утичу на лошу производњу, произвођачи не одустају.
– У чачанском крају шљива се гаји дуго година и гаји се на великим површинама, у нашем граду на преко 1.000 хектара. Сорте које су заступљене у нашем крају су: „чачнска лепотица”, „чачанска родна”, „стенлеј”. У Србији су познатији региони за гајење шљиве: Ваљево, Осечина, Блаце, Прокупље, пуно је има и око Тополе, Крагујевца, Аранђеловца, тако да је шљива практично заступљена у свим крајевима Србије, а ови делови се посебно издвајају – казао је Глишић.
Цене шљиве последњних година биле су веома ниске, па самим тим ова воћка није била популарна за проивођаче, ипак, ситуација се из године у годину мења и стабилизује. Ранијих година извоз је био бољи, тренутно је то мало стало, јер се шљива, углавном, извозила за Русију. Велика предност овог воћа је што постоје различити начини на које се може прерадити.
– Шљива је протеклих година била је маргинализована и мало потцењена. Цене су биле јако ниске, није била популарна ни шљива, ни производи од ње. Последњих 15, 20 година ситуација је другачија, шљива постаје све интересантнија воћна врста. Са ових простора извозиле су се велике количине суве шљиве и данас се то полако враћа на своје место. Томе је значајно допринео и повратак ракије као пића, које је традиционално наше пиће. Осим прераде у ракију, значајна је реализација шљиве као стоног воћа. Она се може реализовати и као воће које се откупљује и чува хладњачама, па потом прерађује, а може се и сушити. Шљива је воћна врста од које не треба да одустанемо, наравно да има проблема, као и свака пољопривредна производња, али треба сами да је мало више ценимо. Последњих година се враћа интересовање за старим ракијским сортама шљиве. Популарност ракије је утицала, да се наше старе, запостављене сорте шљиве враћају као допуна сортимента, а не као нешто што ће потиснути гајење шљиве, зато што су оне наменске само за прераду ракије – навео је Глишић.
Виолета Јовичић
