„Паметан као пчела“, говори се за некога ко је не само мудар, већ и марљив. Тешко је предвидети да ли ће ова мала, а бескрајно корисна бића, успети да „надмудре“ све замке и неправде које им прави човек из незнања, немара… Вести о великом губитку медоносних пчела стижу не само из Србије и земаља у окружењу. Забринути су и пољопривредници, јер, управо од пчела, зависи родност воћа, као и свих цветница. При томе се заборавља да опрашивачи нису само медоносне пчеле, већ и све остале врсте пчела. Најбројније су солитарне, како су их научници назвали, које користе разна места за гнежђење, чак и канале испод земље. Свој кратки „самотњачи живот“ користе искључиво да би оставили храну за потомство које ће доћи тек када оне угину. Али, пре тога, скупљајући полен за своје младе, раде исто што и медоносне пчеле. Чак је опрашивање неких биљака искључиво њихов посао! Нажалост, све оно што угрожава медоносну пчелу погубно је и за њих, али о томе се мало прича. Можемо лако помоћи на разне начине, њима, па и себи. Чак смо им то и дужни! О овој теми разговарали смо са др Јованом Била Дубаић, стручњаком за пчеле и екологију са Биолошког факултета у Београду.
У Србији живи око 850 разних врста пчела, само једна је медоносна. На Балкану их је око хиљаду врста, а у свету око 20.000, мада се говори и о већим бројкама. Наука још нема довољно података каква је тренутна ситуација код солитарних пчела.
– У „црвеној књизи пчела“, наводи се да за више од 60 одсто врста пчела у Европи нема довољно података да би се направила процена! А све ове пчеле су веома значајне! Не смемо се ослонити само на једну врсту, којом смо овладали и за коју видимо шта се догађа. Зна се да је медоносна пчела захтевна, она „бира“, неке биљке избегава, као што је крушка, не лети када је хладно време… Зато су друге ту. Кључ успешног опрашивања је, управо, у различитим врстама пчела. „Бебе“ свих врста пчела могу да опстану само на полену цвећа, ниједну другу храну не могу да узимају. Цветнице и пчеле зависе једне од других! Пошто им је цело тело прекривено длакама, веома су ефикасне у прикупљању полена, који даље преносе на друге цветове и опрашују их, што је предуслов за формирање семена и плода – подсећа на неке важне лекције наша саговорница, која је доцент за ужу научну област – екологију, биогегорафију и заштиту животне средине на Катедри за екологију и зоогеографију.
Често јој постављају питање да ли би, да није пчела, на планети било уопште биљака и да ли бисмо имали шта да једемо. Наравно, било би хране, јер многе биљке се опрашују ветром, као што су житарице, али исхрана би нам била веома сиромашна без воћа и поврћа!
– Да нема опрашивача не би било цветница, а оне су кичма копнених екосистема. Самим тим не би имале семе и плод! – истиче др Јована Била Дубаић.
Разлога и узрока који доводе до угинућа пчела је много, али заједничко им је да је човек покренуо лавину.
– Наука је већ рекла да су, осим климатских промена, главни узроци прекомерна употреба пестицида, узгој монокултура у пољопривреди, уништавање станишта, као и патогени паразити који нападају пчеле… И све је узроковао човек! Па и патогене паразите је пренео са једног на други крај света. За медоносне пчеле најчешће се наводи вароа, а тај паразит је, заправо, азијска врста, са којом азијска медоносна пчела успева неким механизмима да се бори. Тај паразит је преношењем кошница, транспортом доспео у многе друге крајеве планете, па и код нас, тако да често пчеларима прави проблеме… – упозорава она.
Предвиђања нису добра. Научници који се баве овом облашћу, сматрају да пољопривреда не иде у добром правцу, пре свега, због узгоја монокултура које су за пчеле веома једнолична храна, као и због прекомерне и нестручне употребе пестицида. На то је веома тешко утицати, јер је то зачаран круг, у коме се „врти“ и велики новац!
– Готово је потпуно ишчезло све оно што је раније било добро у пољопривреди, попут живица-међа, које су природно станиште за све, па и за корисне инсекте, буба-маре, паукове, осе, птице… Истраживања показују да је то имало кључни значај у борби против штеточина! – каже др Јована Била Дубаић.
Медоносне пчеле су, ипак, у бољем положају од својих бројнијих рођака. Њима човек помаже у исхрани, лечи их, па и вештачки размножава. Оне имају и дужи животни век. Солитарне пчеле живе много краће, женка има свега око два месеца да положи јаја и обезбеди храну за потомство. Суша, поплаве, пестициди, све се то може одразити на стање у следећим генерацијама. Већина врста још успева да одоли и опстане.
Не зависе од пчела само биљке и човек, већ и многе животиње у природи. Са свима њима смо род, како је то у словенским језицима и речју назначено. Све што је сналази од нас, природа за сада издржава, али са великим напором. Морамо гледати много шире и дубље, а не само оно што данас очима видимо. Истина, предлажу се и нека друга решења за вештачко опрашивање биљака, али сигурно је да би фокус био само на пољопривредним културама. Остатак природе био би препуштен на „милост и немислост“, што се опет човеку може вратити као бумеранг у виду нових проблема! Као што каже др Јелена Била Дубаић, уместо тога, боље је да мало застанемо и да пробамо да делујемо на узроке.
Весна Тртовић
Фото: др Јована Била Дубаић и Драгиша Петровић
ЦВЕТНА ДВОРИШТА ЛЕПА ЗА ОКО, А УКУСНА ЗА ПЧЕЛЕ
Неке од екосистемских услуга су „хотели“ за гнежђење пчела „самица“, који су све популарнији у свету, јер дају добре резултате. У Чачку је два направио Драгиша Гашо Петровић, у свом дворишту и на Сувом брегу и како нам је недавно рекао, „раде пуном паром“! Поред тога, дворишта и ливаде испред зграда не треба шишати „на нулу“, јер тако овим крилатим мудрицама ускраћујемо храну. Осим самониклих медоносних биљака – беле раде, маслачка, дивље коприве, црвене и беле детелине, пунудимо им храну укусну, а лепу и за наше око. Треба бирати цветнице које живе у нашем поднебљу, јер се лакше негују. Што разноврсније, тим боље, јер имаћемо дворишта стално уцветала, а пчелама ћемо дати храну за дужи период. Слично можемо урадити и у саксијама на својим терасама и прозорима. Др Јелена Била Дубаић препоручује жалфију, девојачко око, астер, звездан, медени цвет, лаванду, рузмарин… И бројни жбунови су погодни – јоргован, ватрени грм, абелија, жутика, малина, купина, орлови нокти, бршљен…(Детаљан списак може се видети на линковима: https://www.plavoizeleno.rs/blog/medonosno-bilje-zivigrad, као и https://www.plavoizeleno.rs/blog/samonikle-biljke-zivigrad)
– Не треба одустати, сви можемо допринети да се бар за педаљ поправи стање. Садите медоносне биљке у свом дворишту, у саксијама на тераси, прозору – саветује др Јована Била Дубаић.
СОФОРА ПРИВЛАЧИ СМОЛАРИЦЕ
Једна од нових пчела код нас је смоларица, велика азијска пчела, која се лако препознаје, јер је црна и крупнија у односу на све домаће врсте. Главни извор хране јој је дрво софора, нама познато као јапански багрем, које је, такође, азијског порекла. Смоларица је искључиво летња, живи око месец дана у јулу-августу, када и цвета софора. На гнездима је мало агресивнија за врсте које користе исте шупљине за гнежђење, али нема никаквог утицаја на медоносне пчеле. Пре пола века софора је сађена у многим градским насељима, па и селима, јер цвета током лета и њен цвет је примамљив и за медоносне пчеле. Недавно је биологе, прича др Јелена Била Дубаић, човек из околине Ужица обавестио да је приметио смоларице у свом дворишту. Када су отишли, видели су да у читавој околини постоје само та два стабла софоре, али су их ове пчеле „намирисале“!
