ЗАЉУБЉЕНИК У МАТЕМАТИКУ, КОЈИ ВОЛИ И УМЕТНОСТ И ФИЛОЗОФИЈУ

ВУЈАДИН ВУЧКОВИЋ, ТРЕЋЕПЛАСИРАНИ ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ

ЗАЉУБЉЕНИК У МАТЕМАТИКУ, КОЈИ ВОЛИ И УМЕТНОСТ И ФИЛОЗОФИЈУ  

-Током школовања су ме интересовале физика, хемија и информатика, али највише од свих предмета –  математика, и морам рећи да сам велики заљубљеник у њу – рекао нам је на почетку разговора Вујадин Вучковић, трећепласирани ђак генерације Гимназије.

Да буде избаран међу три најуспешнија ученика чачанске Гимназије, наравно, највише су му и помогли резултати са такмичења из омиљеног предмета:

-Велика ми је част и задовољство што сам изабран за трећег ђака генерације, чему су највише допринели успеси на такмичењима из математике. Наиме, освојио сам две треће награде на државним такмичењима из математике, чији је организатор Друштво математичара Србије, у другом и трећем разреду, при чему ми је награда из трећег разреда обезбедила упис на факултет без полагања пријемног испита. У жељи да додатно проширим и обогатим своја знања из математике, од другог разреда сам полазник Регионалног центра за таленте, а драго ми је да ни ту успеси нису изостали. Наиме, освојио сам за те три године, три прве награде на државним такмичењима, на које сам такође поносан. Нисам ни слутио да ћу постићи овакав успех када сам закорачио у ову школу. Тада нисам био сигуран шта ме заиста интересује, нити сам имао јасно постављене циљеве, али се све то касније променило. Не могу да кажем да је било тешко, али ни лако. Наравно, у неким тренуцима је било изазовно, али ако волите и уживате у процесу учења онога што сте изабрали, онда се препреке дају превазићи.

Почетак, каже, ипак није био лак, а Вујадин то сликовито и појашњава, причајући о свом гимназијском путу:

-Нађете се у новој средини и потребно је, као и у природи, одређено време да се прилагодите условима који у њој владају. За ове четири године десиле су се бројне непредвиђене околности и препреке из којих се дало научити много драгоцених ствари. У једном тренутку схватите да једино на шта треба да се навикнете је то да будете спремни да се прилагодите новим околностима, у складу са Хераклитовом мишљу: „Све тече, све се мења”. Наравно, увек је, са једне стране, било времена за уживање и лепе ствари којима обилује овај гимназијски пут. Ипак, са друге стране, наилазите на бројне препреке, многе ствари вас море и тиште, преиспитујете себе и друштво у којем живите…  Једино што вам некад остане је нада, али на крају схватите да је то био један континуалан процес самопревазилажења, који је апсолутно вредео уложеног труда и времена. Током Гимназије сам још више заволео да читам књиге, временом сам изградио сопствени укус и критички став, заинтересовао сам се за уметност и филозофију, која ме је од самог почетка веома заинтригирала, што је преобликовало мој дотадашњи начин размишљања, као и ставове и систем вредности. Сматрам да је све наведено од изузетног значаја за развој индивидуе, зато сам веома захвалан Гимназији што негује ове вредности.

У слободно време Вујадин ужива читајући књиге, понекад погледа неки добар филм или серију, али и размишља о вечним темама:

-Сматрам да свако од нас има одређене предиспозиције које је потребно препознати и искористити их максимално, како за то да будемо што боља верзија себе, тако и за бољитак друштва и пут ка општем добру. Тежим срећи, најплеменитијем људском идеалу, јер једино срећу бирамо због ње саме, а не из интереса или склоности. Увек ћу имати на уму Андрићеву мисао: „Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како нам често баш то мало недостаје”.  Књиге које су дефинитивно највише утицале на мене, бавећи се бројним животним питањима и моралним дилемама, су: „Чаробни брег” Томаса Мана, „Тако је говорио Заратустра” Фридриха Ничеа и „Злочин и казна” Фјодора Достојевског.

Гимназију ћe, као и многи његови вршњаци, памтити по бројним лепим тренуцима на часовима у школи, излетима, такмичењима на којима је упознао пријатеље сличних интересовања:

-Наравно, ту су неизоставне екскурзије у Грчку и Италију, при чему бих посебно истакао ексурзију у Италију, како због дружења, тако и због немерљиве културолошке и уметничке вредности, јер вам се у тих неколико дана пружа прилика да видите енорман број неких од најзначајнијих уметничких дела –  сведочанстава људског стваралаштва којем се непрестано дивите. Наравно, значајно место заузима одељење које ми је увек било подршка, а и ја сам се увек трудио да будем ту да помогнем. Веома ми је драго да сам ове четири године провео баш са њима.

Велику захвалност, истиче, дугује и професорима:

-Не само да су нам пренели знање, већ су у нама пробудили и критичко размишљање. Посебно бих истакао професорку математике Марију Стевановић, чији су инспиративни часови увек будили жељу за даље учење, али су и одисали позитивном енергијом. Била је наша подршка у тешким тренуцима, дајући нам драгоцене савете.

Нажалост, било је и бројних тешких тренутака, који су, наглашава, њихове успехе учинили још већим, јер су успели да истрају и не скрену са пута који су изабрали:

– Најпотреснији догађај за све нас је била велика трагедија која нас је задесила крајем априла, изгубили смо нашег разредног старешину Драшка Шарчевића, што оставља осећај сете и празнине кад год се сетим последњих школских дана. Разредни је био наш ослонац кроз цело школовање, учећи нас поред географије, много важним животним лекцијама. Неговао је вредности заједништва и сарадње, зближавајући нас бројним излетима и пешачењима, који ће ми заувек бити урезани у сећању. Разредни ће увек бити са нама у нашим срцима.

Гимназијски дани су за њим, а Вујадин је изабрао да студира Електротехнички факултет у Београду, у чему му желимо пуно успеха:

– Радујем се следећој етапи школовања и новим изазовима који ме очекују. У  будућности бих волео да посетим многе значајне споменике културе широм света, као и места од велике историјске вредности. Не могу са сигурношћи рећи да ћу након факултета остати у Србији, али тренутно не гајим ни посебну аспирацију према животу у иностранству.

Приредила: Г. Домановић