ЉУБИЦА КАРАНАЦ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „СВЕТИ САВА“
СТРПЉЕЊЕ, ЈЕДАНКО ВАЖНО КАО И ЗНАЊЕ
Конкуренција за избор најуспешнијег ученика у ОШ „Свети Сава“ била је веома јака, присећа се овогогодишњи ђак генерације те школе Љубица Каранац, а однедавно и ученица Електротехничке школе „Никола Тесла“ у Београду.
-Када ми је разредна Татјана Вујовић, иначе наставница биологије, саопштила ту вест, осећала сам велико задовољство и понос. До овог успеха није било лако доћи – требало је много времена, посвећености и стрпљења, али сав труд се исплатио.
Љубица истиче да су је одувек највише привлачиле природне науке – математика, биологија, хемија… Из тих предмета је и освајала бројне награде на такмичењима.
–Школовање у основној школи памтићу по раду са сјајним наставницима, по искреним пријатељствима и бројним такмичењима. Посебно бих издвојила наставницу математике Јелену Ђорђић, која ми је несебично помагала и уз чију подршку сам постизала одличне резултате. Такође, велики значај за мој развој имали су и наставници српског језика и хемије, који су увек показивали стрпљење и трудили се да нас подстакну да дамо свој максимум.
Наравно, уз рад и учење, најлепши део школских дана и за Љубицу су били тренуци проведени са друштвом, а те успомене носиће са собом заувек. Највећа подршка током свих година били су јој породица, пријатељи и наставници. Ипак, пут до ђака генерације, истиче, није баш лак:
-Мој успех у школи, пре свега, је резултат упорности и жеље да стално учим нешто ново. Научила сам да није довољно само бити талентован, већ је много важније бити вредан, дисциплинован и знати да распоредиш своје време. Трудим се да све обавезе извршавам на време и да не одустајем ни када наиђем на препреке. Важно ми је да у свему што радим дам свој максимум, али и да останем скромна и свесна да увек има простора за напредак. Не тежим томе да будем боља од других, већ да сваког дана будем боља верзија себе.
На питање како види своју генерацију и шта би поручила млађима, Љубица каже:
-Као добро код своје генерације примећујем креативност, енергију и спремност да се помогне другима. Ипак, понекад ми смета површност и то што многи мисле да се успех може постићи преко ноћи, без труда. Из тога сам научила да је стрпљење једнако важно као и знање. Млађим ученицима бих поручила да никада не одустају и да верују у себе, чак и када им се чини да је нешто тешко или недостижно. Резултати се не виде одмах, али сваки мали корак води великим остварењима.
Љубицу, прича, радују дружење, музика, тренуци са породицом и пријатељима:
-Слободно време волим да проводим са пријатељима и породицом. Верујем да се прави успех мери, не само оценама и дипломама, већ и тиме какви смо људи. Зато се трудим да поред знања негујем и вредности као што су поштење, доброта и одговорност.
И за крај нашег разговора, од Љубице сазнајемо и како види свој град, шта јој се свиђа, али и шта би могло бити боље:
-Мој град ми је драг, пре свега, зато што у њему познајем људе и осећам се сигурно. Волим што има места на којима могу да проведем време са пријатељима – паркове, шеталишта и кафиће. Ипак, мислим да му понекад недостаје више културних садржаја за младе, попут радионица, трибина или креативних центара. Највише волим да слободно време проводим у природи. Културни живот у Чачку има простора да се развије, али верујем да је то и прилика за нас младе да допринесемо својим идејама и активностима.
Гордана Домановић
