„ЈАЧАЊЕ ОТПОРНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ НА ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ“ – НОВИ ПРОЈЕКАТ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО
ЗНАЊЕМ ПРОТИВ КЛИМАТСКИХ ЕКСТРЕМА
Чачански Институт за воћарство је у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) ове јесени потписао уговор о реализацији пројекта „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде”. Пројекат финансира Европска унија, a настао je као потреба изналажења решења за све присутније климатске екстреме који се огледају у појави топлих и зима без снега, позних пролећних мразева, екстремних суша и дуготрајне изложености биљака стањима физиолошког стреса. У условима измењене климе, ове, али и друге појаве, често су огроман проблем за већину пољопривредних произвођача, а истраживачи Института ће своја досадашња знања, али и нове технике превазилажења последица све израженијих климатских промена презентовати воћарима из целе Србије. Руководилац пројекта је др Александар Лепосавић, а поред њега из Института су ангажовани и др Ивана Глишић, др Бојана Василијевић, др Жаклина Караклајић Стајић и дипл. инж. Ненад Поповић. У оквиру реализације овог пројекта недавно је одржана прва радионица у Руђинцима код Врњачке Бање којој су присуствовали бројни воћари из различитих делова Србије.
Пројекат се реализује путем практичних демонстрација у пољу, а неке од активности се односе на повећање ефикасности и прецизности наводњавања уз коришћење соларне енергије, сензора и дигиталне опреме за мерење влажности земљишта и потреба биљака у свакој од фаза развоја. Поред тога, опрема која се инсталира у засаду мери и друге параметре као што су температура и електропроводљивост земљишта, pH и електропроводљивост воде на капљачима који се користе за заливање, као и влажност и температура ваздуха у засаду са инсталираним алармима за мраз. Систем се у потпуности може аутоматизовати чиме се избегавају трошкови ангажовања радне снаге на одржавању и активирању инсталираних система за наводњавање, фертигацију, заштиту од мраза и слично. У циљу економичније и биолошки исправне производње, пројектом је предвиђена и замена хемијских инсектицида биолошким препаратима, употреба биостимулатора који утичу на повећање отпорности и побољшање раста и продуктивности воћних врста које се гаје код нас. Због све већег проблема у обезбеђењу органске материје и смањењу биогених карактеристика земљишта, једна од активности се односи и на примену корисних микроорганизама у воћарству. Такође, пројектом је предвиђено и неколико радионица на тему различите отпорности сората воћа на пролећне мразеве као и сората отпорних на сушу.
– Ово је први воћарски пројекат који у неколико последњих година финансира ФАО, а његов циљ је превазилажење последаца климатских промена, које се огледају у екстремној суши и еркстремно високим температурама, путем рационалног коришћења воде употребом „паметних техника“, односно, савремених уређаја који се користе у свету, а и код нас у последњем периоду. Код нас се у воћарској производњи залива мање од пет одсто површина. Једино имамо стопостотну покривеност заливним системима код боровнице, јер су сви улазни параметри у тој произбводњи доста високи и произвођачи не могу да ризикују, јер је ово воће изузетно осетљиво. Због потребе да се обезбеде довољне количине воде, а да при томе буде и квалитетна, у производњи боровнице се уграђују овакви системи, првенствено ради боље контроле воде – објашњава др Александар Лепосавић из Чачанског Института за воћарство.
На радионици која је организована у Руђинцима код Врњачке Бање пољопривредници су се највише интересовали какве ће бити цене воћа у наредној сезони, што заправо и нема много везе са пројектом, али ако се узму у обзир нове технологије и тенденције присутне у воћарској производњи у свету и код нас, сасвим је јасно да они настоје да процене да ли ће им се исплатити нова улагања у воћне засаде.
– У сваком случају, улагања у нова технолошка решења се исплате, јер тиме пољопривредници добијају сигурнију производњу, већи принос и бољи квалитет производа, што нужно доноси и бољу цену. Наши произвођачи јабуке су готово у потпуности обуставили улагања у своје засаде, јер се у последње четири године суочавају са отежаним пласманом ове врсте воћа због рата Руске Федерације са Украјином, тако да су они, дефинитивно, своју производњу свели на минимум. Контрола увоза јабуке би представљала делотворно решење како би се повећао пласман овог воћа на нашем тржишту, док је освајање нових тржишта јако компликовано. Произвођачи јабуке у другим земљама имају далеко веће субвенције и повољнији однос националних валута према евру, док ми имамо нереално низак курс евра, што стимулише увоз, а дестимулише извоз – истиче др Лепосавић.
Радионици у засадима високожбунасте боровнице, малине и купине у Руђинцима код Врњачке Бање присуствовало је више од 80 пољопривредних произвођача, саветодаваца стручних служби, студената пољопривредних факултета, ученика средњих школа и представника медија из свих делова Србије.
– Радионица у Врњачкој Бањи била је изузетно добро организована. Присутни воћари, а било их је из свих делова Србије од Сврљига до Прибоја, као и из Војводине, имали су прилику да на конкретним примерима виде како функционише даљинско наводњавање и исхрана биљака и колико мало енергије Сунца је довољно да се у потпуности залије засад боровнице од неколико хектара. Јасно су могли да виде шта добијају увођењем савремених техничких решења и који је степен контроле и аутоматизације читавог процеса, јер не морају бити физички присутни у засаду да би одрадили шта треба. Могу да буду и на другом континенту и да то учине путем апликација на телефону. То им омогућује да контролишу апсолутно све, када се задају параметри на основу стварних потреба биљака – укључује се заливање, прихрањивање, тако да је ту реч о потпуно аутоматизованом процесу. Соларни панели функционишу и у руралним срединама, где нема струје у близини засада. Пумпе раде захваљујући соларним панелима – наводи наш саговорник.
Како најављују у Институту за воћарство, радионице на тему климатских промена биће организоване и у чачанском крају крајем новембра и почетком децембра.
В. С.
