СВЕЧАНО ОТВОРЕНО 10. МЕЂУНАРОДНО БИЈЕНАЛЕ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ „БИБЛИОТЕКА – ОТВОРЕНА КЊИГА БАЛКАНА“
Десето Међународно бијеналне визуелних уметности „Библиотека – отворена књига Балкана“ ове године се одржава под тематским оквиром „Артбук музеј“ (Уметничка књига). Манифестација, коју реализује Центар за визуелна истраживања „Круг“ уз сарадњу са Културним центром Чачак и подршку локалне заједнице, свечано је отворена прошле суботе, 22. новембра. У програму су учествовали чачански виртуоз на хармоници Бобан Бјелић, мушки вокални ансамбл „Лира“ и Академски фолклорни ансамбл „Дукати“. Повеља почасног госта Бијенала уручена је професору др Давору Џалту. Радови 73 уметника из 23 земље постављени су у свим изложбеним просторима Културног центра.
Славко Тимотијевић
„БИБЛИОТЕКА – ОТВОРЕНА КЊИГА БАЛКАНА“
Божидар Плазинић, уметнички директор Центра за визуелна истраживања „Круг“ и Бијенала и аутор пројекта „Библиотека – отворена књига Балкана“, подсетио је како је настао „балкански Бијенале под метафоричким називом који подразумева богатство диверзитета у времену када се чуо само један глас“.
– Заговарали смо идеју да култура не може да буде подељена ни на Дрини, нити на било којој граници. Да смо били у праву сведочили су уметници који су овде излагали, који су показали велики ентузијазам да учествују на Бијеналу који није имао буџет. Сви који су пратили ову манифестацију знају да је увек у основи имала тему „Књиге“. Наравно, биле су ту границе, мостови, заставе…, све оне речи које смо сваки дан слушали у дневницима. Ми смо те речи употребили као теме наших Бијенала, јер смо хтели да погледамо како уметници говоре о тим проблемима. Године 2023, када је Чачак имао част да буде прва Престоница културе Србије, бавили смо се, такође, актуелном темом. У транзицији, у пропадању наших фирми, многе напуштене хале послужиле су као идеалан простор за стварање уметничких дела. У тим просторима је настало више од три и по хиљаде дела на међународном нивоу. Овогодишње Бијенале је мало другачије, говори о књизи која је настала са настанком човека, од пећине, преко пирамида, до савременог појма књиге. Али, човек који се цео век дружио са књигом и оставио значајне трагове у наслеђе, многе је и уништио. Нажалост, човек је један од највећих предатора, чак и књиге. На овој изложби у Културном центру, постављени су радови 73 уметника са различитим односом према теми „Књиге“, од уметничког дела, од форме књиге као уметничког предмета, до књига које су свакодневни записи уметника, скице за будућа дела која настају у њиховим атељеима – нагласио је Божидар Плазинић, аутор пројекта.
ГЛАЗУРА УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА НАСТАЈЕ У ДРУШТВУ
На овогодишњем Бијеналу учествују 73 уметника из Аустрије, Белгије, Бугарске, Босне и Херцеговине, Грчке, Енглеске, Италије, Индије, Канаде, Кине, Мађарске, Немачке, Румуније, Северне Македоније, Србије, Турске, Француске, Хрватске, Шведске и Шпаније. Осим аутора пројекта, о овогодишњој изложби десете Међународне бијеналне манифестације визуелних уметности „Библиотека – отворена књига Балкана“, под тематским оквиром „Артбук музеј“, говорио је и историчар уметности и ликовни критичар Славко Тимотијевић, један од селектора.
– Ова и оваква изложба представља преседан у историји српске галеријске праксе која је доминантно оптерећена самосталним изложбама, а веома ретко се бави изложбама које имају неки дискутабилни карактер. Управо због тога ова изложба има посебно место у историји наше културе. То је двогодишња традиционална изложба која се бави истраживањем односа између књижевности, односно, књиге као њеног репрезента и ликовних уметности. Наравно, тога не би било ни у траговима без господина Боже Плазинића, чија енергија, знање и посебне вештине омогућавају да ово истраживање добије овакву форму. То је форма која је ових десет година, не само због ове изложбе, због појединачних уметничких пракси, постала посебан жанр који би могао да се назове хибридним жанром, или интеграцијом те уметничке дисциплине, или чак симбиозом на једном вишем, квалитетном нивоу… Свима је јасно да се свет уметности променио, да се структура уметничког рада променила, између осталог, да су се комуникацијски линкови према друштву променили, тако да је било неопходно направити неки нови искорак како би дошли до идентификовања тог симптома, односно, до онога што се нама заиста дешава на сцени и у тим односима између књижевности и ликовних уметности. Да то не би било само пуко продуцирање једног новог жанра, било је потребно вратити се мало у историју и идентификовати неке корене који су узроковали, били основ, односно, омогућили да се овако нешто деси… Од педесетих годила, или после рата стварала се одређена критична маса догађаја и појмова који су допринели да се критична маса нечега, свести, у уметности, уметничкој продукцији, друштву, да се она некако дефинише, доведе до неке форме усијања где су уметници освестили своје биће и свој рад у контексту према уметничкој сцени и према друштву. Јер, било је јасно да уметничко дело не настаје само у осами атељеа. Напротив, уметничко дело се коначно форимира у друштву, у јавности друштва и ту добија завршну форму, односно, глазуру свог рада – рекао је, поред осталог, Славко Тимотијевић.
ПОВЕЉА ПОЧАСНОГ ГОСТА БИЈЕНАЛА УРУЧЕНА ПРОФЕСОРУ ДР ДАВОРУ ЏАЛТУ
Повељу почасног госта Бијенала до сада су добили др Лоран Хеђи (Француска), др Гунар Кваран (Норвешка), Коста Богдановић и Ђорђе Кадијевић (Србија), Ричард Нонас (САД), др Иларија Марота (Италија), Едвард Луси Смит (Енгелска) и Хироши Јамасаки Вукелић (Јапан). Овогодишњи добитник Повеље почасног госта је српски уметник, историчар и теоретичар уметности, филозоф, теолог и универзитетски професор др Давор Џалто.
– Рођен је у Травнику 1980. године. Средњу уметничку школу завршио је у Нишу, а студије историје уметности на Београдском универзитету као најбољи студент. Докторску тезу са темом „Улога уметника и уметности самоодређења“ одбранио је на чувеном Алберт Лудвигс универзитету у Фрајбургу, поставши најмлађи доктор хуманистичких наука, како у Немачкој, тако и на југословенском простору. Године 2006. сврстан је у списак најзначајнијих личности у историји Фрајбуршког универзитета заједно са Еразмом Ротердамским, Мартином Хајдегером, Конрадом Аденауром и кардиналом Леманом. Добитник је Фулбрајтове стипендије. Дао је фундаменталан допринос историји и историји модерне уметности, естетици, православној теологији и политичкој филозофији. Значајан допринос дао је анализи руског религиозног филозофа Николаја Берђајева, а његов рад везује се за филозофски опус Ноама Чомског и политичку филозофију Шелдона Велина. Редовни је професор Стокхолмског и предавач на више европских и америчких универзитета. Оснивач је и уметнички директор „Флексибилне уметничке мреже“ и председник Института за студије културе хришћанства у Београду. Као председник, дуги низ година водио је „Хришћански културни центар“, заједно са професором доктором Радованом Биговићем. Објавио је велики број књига и добитник је великог броја међународних награда и признања. Као уметник, бави се цртежом, графиком, перформансом, видео и амбијенталном уметношћу, а излаже у великом броју европских земаља. За себе каже да је по професији уметник, а да су докторат и све остало само хоби – навели су богату биографију Давора Џалта, овогодишњег добитника Повеље почасног госта Бијенала, Милица Матовић, професорка књижевности и Душан Јаковљевић, задужен за односе са јавношћу у Културном центру Чачак, који су водили конферансу.
ИМПРЕСИВНА ИЗЛОЖБА
Драгојло Јеротијевић, главни уредник програма Културног центра, професору др Давору Џалту уручио је Повељу почасног госта Међународног бијенала визуелних уметности „Библиотека – отворена књига Балкана“.
– Пред нама је заиста импресивна изложба, имресиван амбијент, простор у коме је изложба постављена, као и импресивна селекција радова уметника и веома велики диверзитет медија који су коришћени у вези са темом „Књиге“. Мислим да никада није било толико много доступних књига, а да је књига у тако великој кризи. Али, не књига као медиј преношења знања и мудрости, већ она која се данас, углавном, свела на преношење веома површних и поједностављених информација. Никада већа продукција књига, а никада мање дубинског читања. У хиперпродукцији се често губи смисао и упарво та количина информација нас доводи до све мање и мање смисла. Ову изложбу схватам као покушај да се у фокус врати књига, кроз читаву своју дугу и компликовану историју, која је мењала формате, медије, облике. Али, за оне који су хтели да се баве квалитетном књигом и да из ње црпе знање и мудрост, задржавала је своју релевантност и значај. Важно је да се поново актуелизује питање тактилног, визуелног, ликовног и, на крају, перцептивне димензије књиге. Јер, никада се наше примање информација, поготову знања и мудрости, не дешава без нас и наших чула. Зато је ова изложба важна, и по квалитету, и по поставци радова и по селекцији. Али, и по томе што нас подсећа да из књиге не црпимо само неке апстрактне информације, већ је она и један доживљај и нешто што треба да задржи дозу материјалности коју често губимо у ери дигиталне информације, која је изузетно доступна, али и изузетно манипулативна – рекао је за „Чачански глас“ професор др Давор Џалто, позивајући све заинтересоване из Србије и региона да дођу у Чачак и погледају изложбу.
Поред бројне публике, свечаном отварању Бијенала у Великој сали Културног центра, присуствовали су и Борка Божовић, власница Галерије „Хаос“ у Београду, Паул Руиз Неир, уметник из Перуа, Владимир Мацура, власник Музеја „Мацура“ у Новим Бановцима, као и представници градске управе и установа културе. У програму су учествовали чачански виртуоз на хармоници Бобан Бјелић, мушки вокални ансамбл „Лира“ и Академски фолклорни ансамбл „Дукати“. Организатори Бијенала захвални су на сарадњи Галерији „Хаос“, Музеју „Мацура“, Међуопштинском историјском архиву, Народном музеју Чачак, Уметничкој галерији „Надежда Петровић”, предузећима „Алфако“ и „Ауто Чачак“, фирми „Т-комерц”.
Текст и фотографије: Нела Радичевић
