ТРИХИНЕЛОЗА МОЖЕ БИТИ ВЕОМА ОПАСНА!
Овај период године време је када се месо припрема за зиму, у домаћинствима се кољу свиње и од њиховог меса припремају се различити специјалитети. Колико је важно да месо прегледају стручњаци можда најбоље знају они који су због лакомислености оболели од Трихинелозе, болести која се са домаћих свиња и дивљачи преноси на људе и није наивна. Трихинела је род ваљкастих црва који изазивају паразитарну болест трихинелозу, а живе у мишићима сисара, укључујући човека и свиње. Човек се може заразити када једе недовољно термички обрађено месо заражене животиње, попут свиње или дивљачи, које садржи ларве трихинеле.

– Трихинелоза се преноси најчешће конзумирањем меса зараженог Трихинелом спиралис, најчешће присутном у нашим подручјима. Зараза се може пренети конзумирањем, када човек једе заражено свињско месо или месо од дивљачи. Најбољи метод за спречавање заразе је ветеринарско-санитарни преглед животиња, што подразумева преглед меса на линији клања или у индивидуалним газдинствима. Доноси се узрок меса од посног дела, корена дијафрагме. Врше се две методе, једна је компресија, а друга је вештачка дигестија, и једна и друга метода су поуздане. Најчешћа грешка коју људи праве јесте да не пошаљу узорак на анализу, поред тога греше и када кољу више свиња, па мисле да ако је једна негативна да су и остале. Међутим, то може бити велика опасност – рекао је др Зоран Велковски, ветеринар.

Ларве трихинеле које се у организам унесу преко зараженог меса могу се уклонити само у првих седам дана ако препознамо симптоме и добијемо терапију против паразита коју прописује лекар. Ова болест није наивна, потпуног излечења нема, јер трихинела у мишићима руку и ногу, може да остане и до 30 година.
– Пошто је реч о паразитској болести, први симптоми који могу да се појаве конзумирањем јесу од 50 до 100 ларви трихинеле у организму, смртност је са неких 1.000 ларви, уколико човек конзумира такво месо. Инфекција на трихинелу се најчешће јавља код термички необрађеног меса, то је сушено месо, пршута, кобасица, док јака термичка обрада уништава трихинелу у великој мери. Конзумирање свињског меса без прегледа је непожељно – казао је др Велковски.

Уколико је месо заражено, обавезна је пријава ветеринарском инспектору. Такво месо се у пракси проглашава неупотребљивим и на одређен начин се уклања уз присуство ветеринарског инспектора.
Често се запитамо и да ли је месо које купујемо у великим маркетима здраво и да ли је на адекватан начин прошло све потребне контроле.
– Када говоримо о месу у маркетима, то иде са линије клања, свако месо има декларацију. Месо у расхладним витринама мора имати назначене податке, време и место клања, о којој је кланици реч и све то под ветеринарско-санитарним прегледом. Промена у боји меса видљива на око, као и мириса, не односи се на трихинелу спиралис – навео је наш саговорник.
Током 2023. и 2024. године, на подручју града Чачка била је проглашена опасност од заразне болести афричке куге свиња, што је у том периоду утицало на број ових животиња, јер је циљу спречавања ширења болести, у складу са законом, вршена еутаназија свих грла у газдинствима где је било потврде о присуству заразе.

– Афричка куга свиња код нас је била пре две-три године. На број свиња више је утицала економска ситуација, увоз свиња у Србију, пад цене товљеника, све то утиче и у већој мери него афричка куга. Када говоримо о афричкој куги свињарство се опоравило, међутим, свињарство као грана сточарства пало је највише због увоза. Можда је потребна нека количина увоза, али свакако, не оволика – рекао је др Велковски.
ТРАДИЦИЈА НА 29. НОВЕМБАР
За генерације које су одрастале широм бивше Југославије, 29. новембар, био је више од празника, био је симбол заједништва, радости и посебних обичаја. Један од обичаја који се практиковао у сеоским срединама на Дан Републике, који се обележавао као нерадни дан, био је свињокољ.
Тога дана устајало се рано, како би се све припремило. Све је мирисало на свежу прасетину и чварке, а тај догађај био је и време комшијских окупљања и дружења. Иако је Дан Републике одавно престао да се обележава, традиција свињокоља на овај дан опстала је у многим домаћинствима широм наше земље и региона.
Виолета Јовичић





