JEDNAKOST PRAVA NA PAPIRU, NE ZNAČI I JEDNAKOST U PRAKSI
Rodna ravnopravnost izražava potrebu društva da u potpunosti koristi sve svoje ljudske resurse i kapacitete u cilju razvoja na ekonomskom, socijalnom, kulturnom, političkom planu. Takođe, podrazumeva jednaku zastupljenost, moć i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života i doprinosi uspostavljanju ravnoteže među polovima i izgradnji harmoničnih odnosa na dobrobit svih. Ravnopravnost žena i muškaraca je jedno od osnovnih načela u zakonodavnom sistemu Republike Srbije, posebno osnaženo posle donošenja Ustava iz 2006. godine. U najvišem pravnom aktu naše zemlje, država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i zalaže se da razvija politiku jednakih mogućnosti. Ipak, realni pokazatelji ukazuju da jednaka prava ne moraju nužno da znače i jednak položaj, te da su žene u našem društvu u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, i da su neophodne posebne mere da se njihov položaj izjednači i uravnoteži.
IMPERATIV – EKONOMSKO OSNAŽIVANJE
Tanja Mihajlo, osnivač i predsednica nekadašnje Komisije za ravnopravnost polova i podršku porodici Skupštine Grada Čačka, smatra da je neophodno poboljšanje ekonomskog položaja žena za ostvarivanje ravnopravnosti polova, i to: stvaranjem sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti u ekonomiji, uvođenjem rodnog buxetiranja, promovisanjem politike zapošljavanja i rada koja doprinosi usklađivanju radnih uslova i porodičnog života, uvođenjem posebnih mera i formi kreditiranja, koje ne zahtevaju hipotekarne i slične finansijske garancije za podsticanje ženskog preduzetništva. Osnovni cilj Komisije, osnovane 2008. godine, bila je implementacija Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena, kroz Lokalni akcioni plan, podseća naša sagovornica i napominje da su tadašnje aktivnosti rezultirale pokretanje inicijative za borbu protiv nasilja nad ženama, kao i za prevenciju i poboljšanje zdravlja žena.
– U institucionalom smislu evidentan je napredak na republičkom nivou. Republika je već do sada dosta uradila, a najavljeno je i formiranje Ministarstva za ravnopravnost polova i ljudska prava, što je veoma bitno. Takođe je veoma važno da lokal prati Republiku i da shodno tome iskoristi ove mehanizme, kako bi se poboljšao položaj žena. Ali, imperativ je ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena na lokalu. Udruživanje je jako bitno, kako za mlade žene, tako i za one u srednjoj i starijoj životnoj dobi, jer će one podneti teret teške ekonomske situacije. Mlade žene će se teže zapošljavati, a starije će ostajati bez posla. Još uvek žene nisu potpuno ravnopravne, ni po osnovu zarada, ni po pitanju pozicija u društvu. Napredak postoji, ali još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Ženska prava su neodvojivi deo univerzalnih ljudskih prava, i u skladu sa svim međunarodnim dokumentima, moraju biti garantovana, poštovana i zaštićena, te je veoma važno prepoznavanje i sprečavanje diskriminacije žena, posebno u slučajevima indirektne ili posredne diskriminacije – naglašava Tanja Mihajlo.
„POLOMLJENE LESTVICE“
Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju žene, naročito starije od 45 godina, jeste zapošljavanje, a diskriminacija je prisutna i tokom njihovog radnog odnosa, potvrdila je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, tokom jedne od svojih poseta Čačku, dodajući da žene teško dobijaju i prvo zaposlenje, a kao jedan od razloga se navodi odlazak na porodiljsko odsustvo radi nege deteta.
– Oko 30 odsto svih pritužbi koje stižu povereniku za zaštitu ravnopravnosti su upravo u vezi sa tržištem rada i žene najčešće podnose pritužbe zbog nejednakog tretmana, često zbog premeštanja na niže plaćena radna mesta nakon povratka sa porodiljskog odsustva, ali i zbog nemogućnosti napredovanja. Karijeru žena u jednom trenutku možemo nazvati “polomljene lestvice”, jer nije jednostavno kada se “isključite” neko vreme i po povratku na posao, umesto podrške, suočite se sa nizom prepreka – naglasila je Brankica Janković.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi država trebalo da ojača inspekcijske službe, ali i da ima adekvatne sudske presude, koje će poslati snažnu poruku da takvo ponašanje nije dozvoljeno: “Ne treba zaboraviti da imamo odgovarajući, validan pravni okvir, u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima i ne treba dozvoliti jačanje našeg čuvenog, starog problema – nepoštovanje zakona u praksi”. Prema njenim rečima, građani imaju strah od prijavljivanja diskriminacije: “Treba da ohrabrujemo građane da prijave i diskriminaciju, ali i druge povrede prava, tako što će biti istinski zaštićeni, a ne ostavljeni na milost i nemilost poslodavca, izloženi dodatnoj viktimizaciji, kao posebnom obliku diskriminacije”.
NIJE LAKO, ALI NIJE NI NEMOGUĆE
Nataša Makljenović, vlasnica firme “Manirgraf”, smatra da biti žena preduzetnik znači biti posvećen poslu, ali i da to ne umanjuje ulogu dame u ostalim oblastima života:
– Biti uspešna poslovna žena, dobra majka i supruga i imati dovoljno vremena za sebe, porodicu, prijatelje, ponekad je jako teško. Naravno, lep je osećaj kada se sve to postigne. Činjenica je da ne možemo da budemo u isto vreme na dva mesta i da nam je svima pomoć neophodna. Meni je mnogo važna pomoć porodice, a kada su deca mala, pomoć roditelja je neizmerna. Ali, uvek pravim plan i poslovnih i privatnih obaveza.
Sonja Tanasković, vlasnica firme za međunarodni transport robe “Ralex trans”, koja je prošle godine od Foruma privrednika Čačka dobila pohvalu za postignut poslovni uspeh i doprinos lokalnoj zajednici, kaže da joj „ne smeta život u muškom svetu, sve dok može biti žena u njemu“:
– Veliki je izazov za svaku ženu da uspešno uskladi karijeru i porodični život. Iako je moderno društvo donelo gotovo potpunu ravnopravnost između žena i muškaraca, u realnosti, dame još uvek prolaze mnogo teži put do uspeha u poslovnom svetu.
Iako možemo reći da je međunarodni transport biznis u kome dominiraju muškarci, Sonja Tanasković je prihvatila zanimljiv izazov i iskoristila šansu da dokaže da i žene mogu uspeti u “svetu muškaraca”.
– Žene moraju da ulože više truda da bi dokazale da su sposobne, odnosno da bi ih muškarci prihvatili u njihovom poslovnom svetu. U početku je bilo teško, kolege su bile sumnjičave, vrlo “teške” prilikom ugovaranja poslova. Sa nevericom su započinjali priču sa mnom, jer su smatrali da je to posao koji mogu da rade samo muškarci. Upravo zbog toga mi je trebalo više snage, truda, energije, kako bih ih uverila da sa mnom mogu podjednako dobro da sarađuju, kao sa muškarcima. Uveravala sam ih da su žene hrabrije, odlučnije, istrajne, odgovornije i da uvek ispoštuju dogovor. Ipak, vremenom sam počela da dobijam preporuke i čulo se za mene. Moram priznati da danas muškarci sve više veruju da su žene takođe dobre u njihovom poslovnom svetu – kaže Sonja Tanasković.
Direktorka marketing službe preduzeća “Cini” Sonja Čakarević, smatra da nijedna žena ne može reći da je lako uskladiti privatne i profesionalne obaveze:
– Nije lako, ali nije ni nemoguće. Potrebni su dobra organizacija i razumevanje porodice. Imam veliku podršku supruga, kao i naših roditelja, bake i deke su često nezamenljiva pomoć. Naš posao se ne završava kad izađemo iz kancelarije, često ga nosimo kući, a tu su i službena putovanja. Naravno, kod kuće sve mora da finkcioniše, kao da niste odsutni. Ne želim da propustim nijedan period odrastanja svoje dece. Ipak, čovek mora uvek da balansira, da pravilno proceni i odluči kada, u kom trenutku i gde je najpotrebniji, kako bi dao najbolji deo sebe, ma šta radio. Ne može se biti podjednako dobar u istom trenutku, na svim poljima, ali uvek možemo dati najviše što možemo – poručuje Sonja Čakarević.
Naša sagovornica smatra da posebno treba poštovati i podržavati žene koje se ohrabre da započnu privatni biznis.
– Naravno, uvek mogu i da se obrate našem Udruženju poslovnih žena “Nadežda Petrović” za savet, pomoć, bez obzira na to da li su članice, jer mi uvek podržavamo žensko preduzetništvo. Žene teško odlučuju da započnu svoj posao, ali kada se osmele one uvek idu napred – kaže Sonja Čakarević.
SVE JE VIŠE USPEŠNIH ŽENA
Ovenčana mnogim priznanjima i zahvalnicama, kao i nagradama Grada Čačka i “Žena zmaj”, Gorana Tansković, rukovodilac OJ Čačak Regionalne i privredne komore Moravičkog i Raškog okruga i direktorka Udruženja poslovnih žena “Nadežda Petrović”, kaže da prepreke za razvoj preduzetništva jednako muče sve preduzetnike, i žene i muškarce:
– Ali dosta je barijera koje damama dodatno opterećuju preduzetničke korake: teškoće u usklađivanju porodičnih i poslovnih obaveza, nedovoljno razvijena i nefleksibilna briga o deci, različit odnos žena i muškaraca prema preduzetništvu… Ipak, bez obzira na prepreke, sve je više preduzetnica i uspešnih žena. U Srbiji danas nema važnijeg posla od podizanja produktivnosti i konkurentnosti kompanija pojedinačno i nacionalne ekonomije u celini, povećanja proizvodnje i izvoza, otvaranja novih radnih mesta. Taj posao uspešno možemo obaviti samo zajedno, ako unapredimo postojeće, prepoznamo neiskorišćene kapacitete i stavimo ih u funkciju ekonomskog rasta. Žensko preduzetništvo je svakako jedan od neiskorišćenih potencijala za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i potencijalno ozbiljan izvor novog zapošljavanja – naglašava Gorana Tanasković.
Nela Radičević
