Рано изјутра на Бадњи дан, домаћин са неколико мушких чланова породице одлази у шуму да сече бадњак. За бадњак се најчешће бира дрво храста или цера. Важно је да дрво буде младо, право и неоштећено.
– Бадњак симболизује бдење, јер је некада био обичај да се дрво налаже на ватру и читаву ноћ бди у ишчекивању доласка Исуса Христа. Некада су се у кућу уносила три пања од божићног дрвета, што је симболизовало Свету Тројицу, а распламсавање ватре је требало да донесе мир, срећу, љубав и благостање породици – каже етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
Према речима наше саговорнице, божићне ватре су некада имале важну улогу, јер је снага пламена требало да помогне да буде што више сунчаних дана, што је у аграрном смислу имало великог значаја. Такву улогу је имало прастаро паљење обредних ватри на главним сеоским и градским трговима, каже етнолог Ашанин и додаје:
– У другој половини прошлог века у потпуности је изостао обичај паљења колективних ватри, да би се последњих деценија поново обновио у готово свим црквеним портама. На Бадње вече људи се и данас окупљају у портама цркве, кува се врућа ракија и вино и уз весеље се дочекује долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића. Познато је и наше чувено изговарање: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица… А највише здравља и весеља, Боже дај“.
Н. Р.
Фото: З. Ј. и В. Ј.
