„(… ) Јата немачких тешких бомбардера и овога дана надвила су се над Београдом уз заглушујућу грмљавину. Страх у кости његових житеља уносило је завијање такозваних „штука”, авиона ловаца чија је главна карактеристика обрушавање на циљеве. Намера је била да се поруши оно што је претходног дана остало читаво и да се истовремено народу укаже на његову безизлазну ситуацију и на узалудност сваког отпора…” Одломак из романа „Рат и сан”.
У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”, у четвртак, 13. новембра, представљен је роман „Рат и сан” аутора Богдана Максимовића. У програму су поред аутора учествовали: Александра Мишић, професор српског језика и књижевности, Милош Стојановић, драмски уметник, Милош В. Николић, професор на Музичкој академији.
Новац од продаје књиге иде у хуманитарне сврхе, а средства ће бити преусмерена за девојку која је недавно остала без родитеља.
Аутор нам кроз интимну исповест главног јунака описује страхоте рата, личне губитке, трауме, боли. Судбине јунака су трагичне, без обзира на којој су страни били или су били неутрални. Роман говори о љубави, тежини суочавања са болом, потрази за смислом. Наводи нас да размишљамо о сопственим изборима и вредностима. Аутор је овом приликом изнео мање познате детаље о роману.
– Радио сам на роману седам година, прикупљао грађу, слушао сведочења људи. Деда ми је био модел за главног јунака, хирург, широког образовања, енергични антикомуниста и ројалиста. Ово је романсирана породична сага, омаж мом деди. Трудио сам се да останем идеолошки неутралан и да прикажем оно што је заиста било – рекао је Богдан Максимовић, аутор романа.
У роману доминирају сцене ратног Београда који се са немачком окупацијом суочавао на различите начине, кроз тиха преживљавања глади и зиме у полусрушеним кућама или бекствима у унутрашњост Србије.
Александра Мишић, професор српског језика и књижевности рекла је да је овај роман епопеја о животу добростојеће породице Ђорђевић, коју је рат уништио, истакавши да је на неколико места пронашла паралелу са романом „Тихи Дон”, који такође, говори о страхотама рата.
– У овом роману постоји много сцена које су тешке, бруталне, а на крају долазите до закључка да је човек-човек и да мора остати то што јесте, колико год да је тешко. Као и увек, у претходним својим делима писац нам даје тежак задатак да се читајући запитамо где су границе страдања, када човек престаје да буде људско биће и постаје звер. Сваки рат је прљав и у њему нема победника. Радња романа почиње 28. марта 1941. године, а фабула се завршава у мају 1950, све што се касније дешава у роману су рат и сан. Рат, једна страшна реалност у којој се гине, у којој чланови породице страдају у јачини библијског страдања и сан који мора да се одсања да бисмо остали нормални, да бисмо били људи – рекла је Александра Мишић, професор српског језика и књижевности и том приликом истакла да су логори смрти порази човечанства.
Богдан Максимовић рођен је у Београду 1946. године. Максимовић је новинар, уредник и књижевник који се након дугогодишњег рада на радију, од 2007. године, посветио искључиво писању. Објавио је прозна дела као што су: „Сенке и смрти”, „Портрет ветра”, „Искушеник”, „Вулканско острво” и „Рат и сан”.
Виолета Јовичић
