ОБИЧАЈИ ЗА БОЖИЋ
Божић се прославља као најсвечанији и најрадоснији породични празник, а обредни обичаји део су усменог предања. Наша народна традиција је одувек неговала породична предања, што је допринело очувању богатог културног наслеђа за божићна светковања. Божић се прославља као сећање на Христово рођење, а сеча бадњака и његово налагање на ватру, божићна печеница и чесница основни су елементи којима се обележава овај хришћански празник, веома дуге народне традиције.
МОЛИТВА И ПРАЗНИЧНА ТРПЕЗА
У Чачку као и у осталим околним местима, после ослобађања градова од турске власти, до 1830. године формира се грађанска класа. Становништво из села све више се сели у град, развијају се занати, трговина, школство. Али, Божић и остали празници се и у градским срединама обележавају углавном исто као и на селу, можда, мало елегантније, каже етнолог Народног музеја Снежана Шапоњић Ашанин.
– Некада се обавезно палила свећа, читала молитва, укућани кадили тамјаном, а неко је одлазио у цркву на јутрење и Литургију. На Божић је цела породица на окупу око празничне трпезе, која је увек богата. Обичај који је веома присутан и данас је спремање чеснице за божићни ручак. У тесто чеснице су се стављали различити симболи. Поред зрна разних житарица, стављало се и парче дрвета, бадњака, зрно белог пасуља… А и данас се обавезно ставља метални новац у тесто, јер се верује да ће у наредној години бити најсрећнији онај ко пронађе новац у комаду чеснице. Поред тога што ће имати довољно пара, симболизује и здравље и напредак у читавој години. Временом, углавном у градској средини, изгубио се обичај стављања разних симбола у чесницу, осим металног новца – каже Шапоњић Ашанин.
Према речима етнолога, у сеоским срединама готово да нема породице која не припрема божићну печеницу. У селима чачанског краја, најчешће, божићну печеницу називају „божичњачетом“. Овај обичај је сачуван и у градским срединама, где породице веома често у печењарама наручују печено прасе, које преузимају на Бадње вече или рано на Божић.
ПОЛОЖАЈНИК ЗА СРЕЋУ
Некада је рано на Божић у кућу долазио положајник, најчешће особа мушког пола, јер је у српској традицији од великог значаја да то буде здрава, јака и напредна особа, како би снагом својих позитивних особина утицала на дом у који долази. Положајник углавном посећује породицу свог комшије, блиског пријатеља или рођака, а његова улога је да у новогодишњем периоду „призове“ срећу одабраном дому. Обичај положајника је, у мање или више измењеном изворном облику, сачуван до данас, а у сеоским срединама Моравичког округа очуван је без прекидања, каже етнолог и додаје:
– Положајника је требало богато угостити и даривати поклонима. Некада се само прва особа која дође на Божић сматрала положајником. Данас, поготову у градској средини, све се мање поштује ово правило, тако да се баш на празник посећују блиски рођаци и пријатељи. Том приликом се доносе поклони, али у неким породицама због светости празника и домаћини госте дарују, посебно децу.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА
Божић је једини празник, према народном веровању, на који је не само дозвољено, већ и препоручљиво радити. Посебно су жене поштовале веровање да ваља започети сваки посао по мало, као што су ткање, плетење, вез, шивење, па и мешење. Деца су читала књиге, јер се веровало да ће током наредне школске године радо учити. Сматрало се да ће се сваки посао започет на Божић, са лакоћом и великим успехом обављати током читаве године, наглашава етнолог, додајући да се веровање у успех одржало све до данашњих дана, подједнако у сеоској и градској средини.
– Такође, одувек се сматрало да је добро „поновити“ се на Божић. Имућнији су куповали одела за све чланове породице, док су они лошијег материјалног стања куповали по један одевни предмет. Наравно, деца су била привилегована и добијала су највише поклона, међу којима су били и слаткиши и сушено воће. У чачанском крају се одржао и обичај да се на Божић и кућа „понови“, да се купи нешто од покућства или посуђа – каже Снежана Шапоњић Ашанин.
Божић се прославља три дана и некада се трпеза за то време није склањала, нити се кућа чистила. Трећег дана Божића чистила се кућа, износила божићна слама и растурала по њивама и воћњацима, како би предстојећа аграрна година била родна. Данас се углавном, поготову у градским срединама, слама уноси симболично, јер је важно да се одрже континуитет и симболика рађања Исуса Христа.
Од Божића до Богојављења људи се поздрављају и отпоздрављају речима: „Христос се роди! Ваистину се роди!“
Нела Радичевић
Фото: В. Ј.
РАЂАЊЕ НОВОГ ЖИВОТА
Сина Божјег, Исуса Христа родила је Дева Марија, благодаћу Светог Духа, у Витлејему. По јулијанском календару, Исус Христ је рођен 7. јануара, тачно девет месеци од Благовести, када је обелодањено да ће га родити Дева Марија.
– Божић се славио још у Риму, у четвртом веку, од 336. године. У то време, у Риму су се обележавали разни пагански обичаји, као на пример, рођење Бога Сунца. Црква је, желећи да потисне тај пагански празник, почела да слави Христа као божанско Сунце. И Бог је кроз човека показао своју бесмртност, рађање новог живота и вечити животни круг – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.
