ТРУД, РАД И ОДРИЦАЊЕ
Породица Богдановић из драгачевског села Рогача пољопривредом се бави од 2008. године. Иако је Бранко тада био дете, одлучио се да то буде и његов пут. У почетку мало сеоско домаћинство данас, после година рада и труда броји на десетине грла стоке и других животиња.
– Све је почело скромно, прво смо купили две краве намењене искључиво потребама наше породице. Временом, уз много рада, одрицања и улагања, газдинство се развијало. Данас у нашем домаћинству имамо 16 музних крава, четири јунице, 28 бикова и шест крмача, 56 прасића, као и живину, што најбоље говори о дугогодишњем труду и посвећености пољопривреди. Бавимо се производњом млека које предајемо – рекао је Бранко Богдановић из драгачевског села Рогача.
Савремена пољопривреда поред најсавременије технике, захтева првенствено и самоодрживост производње. Богдановићи користе све потенцијале свог домаћинства и предела у коме живе како би се на квалитетан начин бавили овим послом.
– Велики значај придајемо самоодрживости, па сву храну за стоку производимо сами — од житарица и сена до осталих крмних култура. Располажемо и сопственим пашњацима, што нам омогућава квалитетну и природну исхрану стоке – каже наш саговорник.
Иако млад, Бранко није одлучио да оде из свог села, већ напротив, труди се да заједно са остатком своје породуце буде управо пример младим људима како се може живети и у срединама које нису урбане.
– Село пружа могућност да се живи од сопственог рада и да се зарађује поштен, чист динар. У нашој породици нас је шесторо, родитељи, три сестре и ја. Иако живот и рад на селу носе бројне изазове, уз слогу и подршку родитеља све је лакше. Верујемо да ће се временом сви млади враћати селу, јер овде једеш свој хлеб и градиш сигурну будућност – истиче Богдановић.
Богдановићима не фали воље и жеље за радом, не фали им труда и мотивације, али упркос свему томе постоје и препреке које утичу на њихово свакодневно функционисање. Пут, основни предуслов за нормалан живот на селу, један од разлога зашто млади напуштају села, данас не би требало да је луксуз, већ би требало да се подразумева.
– Добри сеоски путеви су од изузетног значаја за живот и рад на селу и то се најбоље види у свакодневним ситуацијама. У нашем месту, Рогача, пут је и даље под калдрмом, што нам представља велики проблем, нарочито у обављању пољопривредних послова и нормалном функционисању домаћинста. И поред свега, верујемо и надамо се бољем сутра — да ће асфалт проћи и кроз наше село, како би наша деца сутра могла безбедно да иду у школу, а ми лакше да пласирамо своје производе. Добри путеви значе останак људи на селу, сигурност, достојанствен живот и равноправне услове са градом – рекао је Богдановић.
Подстицаји у пољопривреди и сточарству много значе сеоском становништву. Сваки вид подршке пружа мотивацију и наду, али и потврду да неко мисли на пољопривредника, који свој посао ради без радног времена.
– Субвенције које користимо имају велики значај у свакодневном функционисању нашег газдинства. Субвенције користимо за бикове, краве, јунице, остављену женску телад и пољопривредну механизацију, што нам у великој мери помаже да одржимо и унапредимо производњу. Та подршка нам омогућава лакше улагање у исхрану, здравствену заштиту стоке и унапређење услова рада. Изузетно смо захвални како локалној самоуправи, тако и држави, на разумевању и подршци коју пружају пољопривредницима. Овакве мере су од великог значаја за опстанак и развој села и представљају снажан подстицај младима да остану на селу и наставе да се баве пољопривредом – рекао је саговорник „Чачанског гласа“.
Према последњем попису становништва, у Србији имамо 4.700 села од чега је свако четврто у фази нестајања. Просечан становник села има 65 година, а млади се због бољег животног стандарда селе у градске средине. Ипак, велики је и број младих, попут Богдановића, које су родитељи научили да једино уколико вредно раде и труде се, снаћи ће се било где, па чак и ако оду у урбаније средине, не треба да забораве своје село.
Виолета Јовичић
