ОСЛИКАН МУРАЛ У ЧАСТ ЧАЧАНСКОМ ПРОФЕСОРУ НЕНАДУ ГРУЈИЋУ
У педесет другој години живота, 18. јула ове године, преминуо је Ненад Грујић, професор физичког васпитања ОШ ,,Филип Филиповић”, изнад свега, симбол ведрине и човечности за све оне који су га познавали. Међу ученицима и колегама је био један од омиљених, неко ко је својим духом и речју мотивисао и пленио… Отац троје деце, изузетан борац који је осмехом и хумором изналазио решења и нерешивог, као такав остаје и упамћен!
Више од две деценије је подизао генерације ученика које ће га памтити по приступу који је имао. А од краја новембра ове године, у прилог памћења професора и чином отелотворења његовог лика у виду мурала биће присутан. На иницијативу чачанског Актива професора физичког васпитања и Савеза за школски спорт на једној од овогодишњих седница Управног одбора донета је одлука да се уради мурал у част професора Ненада Грујића. Реализација идеје имала је свој ток у неколико месеци, а замисао је била да се лик професора ослика на фискултурној сали Основне школе „Филип Филиповић”, чији је он био и ученик и предавач.
‒ Први корак који смо урадили јесте да смо питали, пре свега, породицу да ли је замисао о муралу у реду. С обзиром на то да је Грујо скоро цео свој радни век провео у „Филип Филиповић” школи, да је велики број генерација изнедрио из те школе, да је он уједно и ту живео, из тог је краја, природно је било да његов лик и остане ту! Након свих одобрења, успоставили смо контакт са децом, студентима који раде те мурале у самом граду. Читава организација је протекла веома успешно и ефикасно, а овом приликом бих се захвалио, поред професора, и свим родитељима из ОШ „Филип Филиповић”, запосленима и деци која су учествовала и помогла израду. Оно што је била идеја јесте да оног момента када се осликавање заврши, покренемо и хуманитарни турнир. Тај меморијални турнир би, можда, и најбоље било организовати у школи у којој је он предавао, где би се сви могли пријавити. Дакле, не само школе већ и друге екипе и и да неко сећање на на нашег колегу буде ту – објаснио је Срђан Јовић, председник Савеза за школски спорт.
Како Јовић истиче, сама вест о изради мурала наишла је на бројне похвале међу колегама, суграђанима, ученицима, децом коју је проф. Грујић тренирао.
‒ Место где је његов лик је примерено и има везе са физичким васпитањем, ту су и реквизити везани за одбојку, а то је оно што не одудара од школе и од његове свакодневице коју је живео, и на све то смо веома поносни сви ми из Савеза за школски спорт. То је неки наш мали и скромни допринос који смо заједничким снагама са професорима у ОШ „Филип Филиповић”, руководством школе, затим родитељима деце и тако даље. Имам утисак да су сви били презадовољни, та повратна информација коју смо добили нам говори да смо радили праву ствар – навео је Јовић.
ЗАХВАЛНОСТ НА ПОСВЕТИ ПРОСВЕТИ И СПОРТУ
‒ Најискреније се захваљујемо активу професора физичког васпитања, колективу и руководству ОШ „Филип Филиповић”, ђацима, родитељима, комшијама и свим добрим људима који чувају сећање на тату. Истрајали су у намери да га отргну од заборава и пружили су нам подршку у овим тешким тренуцима. Њихова племенитост остаће заувек забележена у нашим срцима. Велику захвалност дугујемо и Јовани и Давиду, јер су њихова даровитост и машта допринели да његов лик буде веродостојно овековечен – истакли су Огњен, Ања и Страхиња Грујић, деца професора Грујића.
Мурал остаје и као сведочанство о постојању професора за генерације којима је предавао, али и за оне који су слушали о њему. Бди над спортистима и опомиње да ће човека увек надживети његова дела по којима се памти. Захвалност и осврт на омаж очевом лику пренео је Огњен Грујић:
‒ Овај омаж пре свега доживљавамо као израз велике љубави и поштовања према њему, али и као својеврсну посвету просвети и спорту у нашем граду. Тата је у „Филипу” провео ђачке дане, стекавши бројна пријатељства, од којих су нека прерасла у кумства. Касније се вратио као наставник и на том месту остао је све до смрти, извевши више од двадесет генерација ђака. Његов живот и радни век обележила је управо ова школа. Због тога нам је посебно драго што ће његов лик красити зид фискултурне сале. Док са радошћу и поносом посматрамо мурал, чини нам се као да би он сваког тренутка пожелео да изговори стихове Мике Антића: „Ако ти јаве: умро сам, не веруј – ја то не умем.”
„ОДГОВОРНОСТ ПРЕНОШЕЊА ДОСТОЈАНСТВЕНОСТИ САМОГ ЛИКА”
Осликавање лика професора почело је у претпоследњој новембарској недељи, у симболичним данима за породицу Грујић. Професор Јовић наводи да је на дан уочи завршетка осликавања рођен млађи Ненадов син, да је на дан њихове крсне славе Св. архангела Михаила мурал завршен, а на дан након славе је рођена Ненадова покојна супруга Ангелина. Давид Петровић и Јована Рувидић, студенти Факултета ликовних уметности у Београду, аутори су осликаног мурала у част професору Грујићу.
‒ Овај мурал за нас представља посебно искуство из више разлога. Пре свега јер смо добили прилику да сачувамо успомену на човека којег су многи волели и поштовали, што са једне стране носи велику одговорност преношења достојанствености самог лика. Било је веома изазовно радити у различитим временским условима, али смо имали подршку од наставника и родитеља који су увек били при помоћи. Имали смо потпуну креативну слободу у изради идеје, уз сарадњу са наставницима и породицом. Мурал је реализован кроз пет дана, рађен техником спреја на цигланом зиду. Завршен је на дан породичне славе Грујића, Аранђеловдан, што је додатно допринело читавој атмосфери медју људима који су организовали израду мурала. Са пуно поштовања се захваљујемо свима, а посебно Грујовој породици на указаном поверењу ‒ истакли су Давид Петровић и Јована Рувидић, студенти Факултета ликовних уметности у Београду.
ДОДЕЉЕНО ПОСТХУМНО ПРИЗНАЊЕ НА МЕМОРИЈАЛНОМ ТУРНИРУ
Савез за школски спорт града Чачка је у петак, 28. новембра, организовао турнир у оквиру Општинског такмичења из одбојке посвећен професору Ненаду Грујићу. Надметале су се екипе пионира и пионирки основних школа, а уприличена је и церемонија током које је породици преминулог професора уручено постхумно признање за изузетан допринос утемељењу и афирмацији спорта у школама. Турнир је поред симболичког и такмичарског, имао и хуманитарни карактер, с обзиром на то да је целокупан приход прикупљен током такмичења додељен Ненадовој породици.
Међу основцима прво место у категорији пионира освојила је ОШ „Филип Филиповић” са проф. Иваном Кандићем, док је у категорији пионирки прво место освојила ОШ „Драгиша Мишовић” са проф. Милицом Рафаиловић.
Такође, у среду, 3. децембра одржан је други део Општинског такмичења из одбојке у оквиру којег је реализован и Меморијални турнир „Ненад Грујић Груја”, а „за који се надамо да ће постати и традиционални као сећање на нашег драгог колегу”, истичу из Савеза и надају се да ће у неком времену које предстоји моћи да се оствари реализације турнира у ОШ „Филип Филиповић” .
‒ Такође, имали смо изузетну част да доделом плакете Жикици Павловић пожелимо срећан одлазак у пензију. То је наш колега који је од првог дана рада у школи, па, ево, све до данас дао пун допринос развоју спорта у нашим школама на чему смо му неизмерно захвални – истичу из Савеза за школски спорт.
У категорији омладинке прво место освојиле су ученице Гимназије, друго место ученице Економске школе, а треће место ученице Медицинске школе. У категорији омладинци прво место освојили су ученици Гимназије, друго место ученици Техничке школе, а треће место ученици Медицинске школе. Код меморијалног турнира који се одржао пласман је следећи: прво место је оссвојила „Грујова екипа” , друго место „Екипа 99”, а треће место освојили су „Грујови професори”.
Савез за школски спорт истиче захвалност јер је овакав догађај био тренутак радости, труда и охрабрења, управо оно што је проф. Грујић годинама делио са колегама:
‒ Акција је покренута у свим школама и овом приликом се захваљујемо школској деци и њиховим родитељима која су узела учешће и дала пун допринос да сећање на нашег колегу и великог љубитеља одбојке никад не избледи, а притом показала и хуманост да се у тешким тренуцима помогне његовој породици.
Такође, деца проф. Грујића су изразила захвалност на организацији оваквог догађаја и чину доделе признања:
‒ Захваљујемо се свима који су пружили подршку и помогли у организацији овог турнира. Читаво такмичење је протекло у пријатељском и спортском духу, баш како би наш отац волео. Посебну захвалност упућујемо његовим колегама и свим учесницима.
Милица Матовић
