ДРЖАВА ПЛАНИРА КОНКРЕТНЕ МЕРЕ ЗА МАЛИНАРСТВО
ЈАСНО ДЕКЛАРИСАЊЕ ПОРЕКЛА И ЗАШТИТА ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић састао се 19. фебруара у Ариљу са представницима Удружења „Виламет“ и произвођачима малине са подручја Златиборског и Моравичког округа. У отвореном и конструктивном разговору, министар Гламочић је истакао да држава разуме колико је малинарство значајно за наш извоз, приходе пољопривредних газдинстава и за развој села у Србији.
На састанку са малинарима министар пољопривреде је јасно поручио да ће држава изаћи у сусрет пољопривредницима конкретним мерама, међу којима је најважнија успостављање јасног система декларисања порекла, тако да ће домаћа малина бити недвосмислено означена као производ из Србије и јасно раздвојена од увозне робе. Како је образложио, „наша земља је препознатљива у свету по квалитету овог воћа и тај углед мора бити заштићен“. Гламочић је истакао да држава неће дозволити прекомеран увоз малине из других земаља, посебно не у периоду када је у Србији берба у току и сходно томе, у тренутку када наши произвођачи улазе у најосетљивију фазу производње, надлежни ће водити рачуна о стабилности тржишта и заштити домаћу производњу. Говорећи о финансијској подршци, министар Гламочић је навео да ће у првом делу године произвођачи добити 18.000 динара по хектару и да се исплата очекује до краја марта, док је у другом делу године предвиђено додатно увећање субвенција по хектару за произвођаче воћа, чиме држава жели да оснажи овај сектор. Како је објаснио, ове мере су у потпуности усклађене са календаром јавних позива, који је Министарство ове године први пут објавило, у циљу обезбеђивања предвидљивости и сигурности за домаће пољопривреднике.
Министар пољопривреде је у Ариљу посебно најавио да ће бити обезбеђена средства за набавку нове опреме за наводњавање, а, како је навео, у овој години биће поново уведена и мера подршке за ископ бунара у функцији наводњавања, која није била актуелна од 2022. године. Пољопривредницима ће, како је рекао Гламичић, већ од наредне недеље бити доступни и субвенционисани кредити. Каматне стопе тих кредита ће за младе пољопривреднике, жене у пољопривреди и произвођаче са пребивалиштем на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди износити један одсто, док ће за набавку минералних ђубрива камата бити нула процената. За све остале кориснике максимална каматна стопа износиће три одсто.
О утисцима са састанка малинара са министром пољопривреде разговарали смо са Милетом Пилчевићем из Удружења произвођача малине „Виламет“.
– Добили смо нека обећања и надамо се да ће то бити и испуњено. Нама је обележавање порекла изузетно важно, јер ми имамо квалитетну малину и по томе смо увек били препознатљиви у свету. Не желимо да се више понављају случајеви реекспорта малине у којој су пронађене недозвољене материје и да се то, иако није реч о нашем, већ о увозном производу, обично на самом старту приписује нама. То руши углед наших произвођача, па би управо због тога заиста било добро решење да наша малина буде недвосмислено декларисана да је пореклом из Србије. Пошто надлежни истичу да није могуће да се забрани увоз одређених пољопривредних производа, сматрамо да је изузетно важно да се јасно означи одакле производ потиче и за то смо се и борили. Још од почетка зиме шаљемо дописе Министарству пољопривреде и на крају је дошло до састанка са Гламочићем. Наш проблем је то што се и малина прекомерно увозила, а увози се и сада, и ми покушавамо да утичемо да се тај увоз бар исконтролише и да се јасно декларише наша домаћа малина, како би се издвојила од увозне – украјинске, пољске , кинеске… У Србији се деценијама бавимо малинарством и никада нисмо имали проблема са остацима метала или неких других штетних супстанци у нашој малини. Због поремећаја на нашем тржишту, и ми смо у ранијем периоду тражили ограничавање увоза, уколико он не може да се заустави, али смо добили одговор да је то неизводљиво због могућих контрамера – рекао је за „Чачански глас“ Пилчевић.
Наш саговорник додаје да су у својим дописима које су слали Министарству тражили да се повећају субвенције за производњу малине, јер су улагања у малинарству прилично велика.
– Није исто да ли производите малину или нешто друга. За хектар малине и хектар кукуруза субвенција никако не би требало да буде иста. Када на тој површини производите малину – улагања су много значајнија, а већа је и добит и то десетоструко. Тражили смо подршку државе за системе за наводњавање, као и копање дубинских бунара, за које од 2022. није било конкурса. Министар пољопривреде је обећао повећање субвенција и враћање конкурса за копање дубинских бунара, што би за нас било подједнако важно као и јасно декларисање порекла наше малине и пооштравање контроле увоза ове врсте робе . Уколико све што је наведено буде испоштовано, то би за малинаре представљало велики помак – сматра Пилчевић.
Производња малине у Србији годинама уназад стагнира. Добри познаваоци прилика сматрају да би надлежни у држави требало да у наредном периоду пруже далеко већу подршку малинарима, јер је квалитетна малина и даље изузетно тражена на светском тржишту. Како би се зауставио пад производње, сви који имају било какву корист од малине требало би да се заједно укључе у решавање проблема који највише тиште домаће малинарство.
В. С.
