СОЦИОЛОГ ГОРАН ЈАВОРАЦ: ИСТРАЖИВАЊЕ О БЕЗБЕДНОСТИ И КВАЛИТЕТУ ЖИВОТА ЖЕНА
Ратификацијом и ступањем на снагу Истанбулске конвенције 2014. године, Република Србија се обавезала да ће спроводити редовна истраживања и да ће предузети одговарајуће мере за постизање циљева прописаних законом, ради сузбијања насиља над женама. У медијима је углавном заступљено сензационалистичко извештавање о насиљу над женама, али је недовољан број медијских извештаја који приступају феномену родно заснованог насиља из едукативног угла, каже за наш лист социолог Горан Јаворац. Чињеница је да су жене доминантне жртве насиља у породици и у партнерским односима. Поред резултата редовних истраживања званичне статистике, податке објављене у публикацији која је настала као резултат истраживања о безбедности и квалитету живота жена, а коју је спровео Републички статистички завод Србије у оквиру пројекта ИПА 2017, Јаворац је представио нашим читаоцима омогућавајући увид у позадину „тамних бројки’’ насиља над женама. Нажалост, наглашава, многе жене не пријављују доживљено насиље због страха, срамоте, недостатка подршке и разумевања средине у којој живе, због економске зависности и страха од учиниоца, али и због неповерења у ефикасност деловања институција система…
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОДГОВОР ЈОШ УВЕК НИЈЕ НА ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕМ НИВОУ
– У протеклом периоду су учињени значајни помаци у спречавању насиља над женама. Међутим, традиционалне културне норме и широко распрострањени родни стереотипи и предрасуде које одражавају окружење у којима се насиље над женама у великој мери толерише и оправдава, показују да друштвени, правни и институционални одговор на насиље над женама није још увек на задовољавајућем нивоу. Резултати истраживања указују да постоји потреба за мултисекторским приступом овом проблему и захтева укључивање бројних актера који би учествовали у превенцији, спречавању и заштити жена жртава родно заснованог насиља, али и њиховој едукацији ради превенције насиља и мењања друштвене свести – каже социолог Горан Јаворац за “Чачански глас”.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Истраживање о безбедности и квалитету живота жена спроведено је у периоду од 1. септембра до 8. новембра 2021. године, а анкетиране су особе женског пола, старости од 18 до 74 године које су, према плану узорка, биле члан изабраног домаћинства.
– Резултати истраживања о безбедности и квалитету живота жена допринели су креирању профила жене која је доживела неки облик насиља. Профил жене жртве насиља, има 45 година, живи у граду, у београдском региону, незапослена је и без личних прихода. У погледу формално-правног брачног статуса никада није била у браку/ванбрачној заједници или је разведена/формално растављена од партнера. Према образовној структури, жена која има нижи степен образовања је чешће жртва партнерског насиља, док је високообразована жена изложенија непартнерском насиљу, сексуалном узнемиравању на радном месту или прогањању. Жена жртва насиља обично има пријатеље или блиске особе, али се са њима виђа јако ретко, једанпут годишње или чак ређе од тога, што указује да је жена која је изолована и нема богат друштвени живот потенцијална жртва насиља – објашњава Јаворац.
Социолог наводи да је важан и здравствени аспект, јер жена жртва насиља често има здравствене проблеме и ограничена је у обављању свакодневних активности.
– Жена најчешће доживљава психичко насиље од стране свог партнера. То је разлог због ког жена углавном напушта партнера, било да је у брачној или ванбрачној заједници. С друге стране, жена која трпи насиље од стране партнера обично остаје да живи са њим, најчешће због деце или због љубави. Чак и ако га напусти, деца су најчешћи разлог повратка насилном партнеру. Значајан разлог је и недостатак средстава за самостални живот, односно економска зависност. У низу разлога повратка насилном партнеру није занемарљив ни осећај стида и страха од насилника или одбацивања од стране породице, пријатеља, заједнице у којој живи. Такође, жена је често изложена сексуалном узнемиравању на радном месту и прогањању, које, поред непожељног физичког приближавања против њене воље, укључује и прогањање преко друштвених мрежа – наводи Горан Јаворац.
ВЕЋИНА ЖЕНА УПОЗНАТА СА УСЛУГАМА ПОДРШКЕ
Запажа се да је већина жена упозната са доступним услугама подршке и да не постоје разлике у односу на то да ли је жена доживела насиље или не. Уколико доживи насиље, жена о томе разговара са неком блиском особом, али га не пријављује надлежним институцијама, углавном због срама, осећаја кривице или зато што сматра да је то лична или породична ствар. Због тога је потребно јачати поверење у ефикасност деловања надлежних државних институција, наглашава социолог.
– Резултати истраживања би требало да помогну у обликовању свести у смислу препознавања родно заснованог насиља и допринесу промени укорењених моралних и културних норми и ставова, који су још увек широко распрострањени у нашем друштву. Иако је тема “Истраживање о безбедности и квалитету живота жена” изузетно осетљива, добро су је прихватиле жене које су у њему учествовале. Верујемо да је то добар почетни корак у мењању свести о препознавању насиља, оснаживању жена да пријаве насиље, као и у спречавању стигматизације, јер жена жртва насиља често наилази на неразумевање и осуду околине – каже Јаворац, изражавајући наду да ће ово истраживање иницирати и друга истраживања неопходна за потпуније одговоре о родно заснованом насиљу.
Н. Р.
Фото: Архива саговорника
ПРОФИЛИ ЖЕНА КОЈЕ СУ ДОЖИВЕЛЕ НАСИЉЕ
Профил жене жртве насиља према типу учиниоца: има 47 година, живи у градском насељу, без личних прихода, разведена или формално растављена, непотпуно и основно образовање.
Профил жене која је доживела партнерско насиље: има 49,5 година, живи у градском насељу, без личних прихода, разведена или формално растављена, непотпуно и основно образовање.
Профил жене која је доживела непартнерско насиље: има 45,1 годину, живи у градском насељу, издржавана од лица које није члан домаћинства, никада није била удата или у браку, више или високо образовање.
Профил жене која је доживела неки облик насиља: прогањање (има 40,2 године, живи у градском насељу, више или високо образовање), сексуално узнемиравање на радном месту (има 45,3 године, живи у градском насељу, више или високо образовање), крађа личних ствари, џепарење и слично (има 41,3 године, живи у градском насељу, више или високо образовање).
Профил жене која је доживела насиље у детињству: има 48,4 године, живи у градском насељу, непотпуно и основно образовање.
ОСТАЛИ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ИЗ ПУБЛИКАЦИЈЕ О ИСТРАЖИВАЊУ
Друштвени живот жене и здравствена ограничења: једна од три жене које су доживеле неки облик насиља изјаснила се да има теже или лакше потешкоће у обављању свакодневних активности и да се са блиским особама виђа једанпут годишње или чак ређе; 13 одсто жена нема блиску особу од поверења или пријатеље код којих може отићи на неколико дана у случају доживљеног насиља.
Перцепција жена о учесталости насиља и опште мишљење о насиљу: свака друга жена сматра да је насиље над женама прилично уобичајено; свака трећа жена сматра да насиље над женама није уобичајено; свака пета жена сматра да је насиље над женама уобичајено; 82,1 одсто жена сматра да насиље над мушкарцима није уобичајено или се уопште не дешава.
Последице доживљеног насиља и осећај угрожености: 5,5 одсто жена је имало психичке последице због доживљеног насиља од стране партнера; 5,3 процента жена је имало телесне повреде од стране било ког учиниоца; 6,9 одсто жена које су доживеле насиље је осетило да им је живот био у опасности.
Познавање услуга подршке и бесплатне правне помоћи жртвама насиља: већина жена (97 одсто) је упознато са доступним услугама подршке; свака трећа жена (38,7 одсто) зна да има право да користи бесплатну правну помоћ због доживљеног насиља.
