СМОКВА (НИ)ЈЕ САМО УКРАС ДВОРИШТА
Уместо од шљива и кајсија, које су „обрали“ и мраз и суша, ове године у многим кућама кува се џем од смокава. Родиле су, многи кажу, као никад до сада. До пре неку деценију ова медитеранска биљка могла се видети тек у понеком дворишту у Чачку. Али, већ неко време смоква се одомаћила и у нашем крају. Кад се прође поред неке куће коју краси дебела хладовина времешнијег стабла смокве, замирише, бар у мислима, на море и југ.
Ова биљка из породице дуда, по много чему, веома је занимљива. Како се то често каже, може да расте и из камена. Једноставна је за гајење, лако се размножава, добро подноси хладноћу… Чак и кад измрзне стабло, већ следеће сезоне могу да изникну младари. То јој омогућава снажан коренов систем који, у потрази за влагом и водом, иде до великих дубина. Бочни коренови иду у дужину и до 14 метара од стабла! И због ових особина смоква се добро носи и са сушом, и са мразом.
Да ли ће можда, управо због свих ових одлика, смоква у блиској будућности имати значајнији удео у нашој пољопривреди, још је рано говорити. Али, род домаћих врста воћа, не само овогодишњи, тера на размишљање. Неке земље у окружењу, попут Северне Македоније, већ имају организованију производњу смокве. У то се уверио недавно др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство.
– Климатске промене са веома топлим летима погодују смокви. Сигурно је да ће се и код нас повећавати број стабала. Можда не као плантажно гајење, али ће све више људи садити ову биљку у својим двориштима. Интересовање за гајење расте и у околним земљама. У Северној Македонији, због веома погодне климе са благим зимама, шире се и мали засади, а већ има и мањих плантажа. Многа стабла смокве налазе се поред засада јапанске јабуке, брескве, нектарине… И кад се саберу сва та стабла, долази се до производње која није мала, а по неким проценама зна да достигне и око хиљаду тона рода! Значајан део прода се на домаћем тржишту, посебно у туристичкој сезони. Доста се и преради, највише у слатко од зелених смокви, по коме је та земља веома позната – наводи др Дарко Јевремовић.
Смоква (lat.Ficus carica) једна је од првих воћки које је човек „припитомио“ и почео да гаји за своје потребе, јер је веома захвална врста. Многа стабла у приморским земљама су самоникла. Иако често расту поред оронулих кућа и путева, родне су, без икакве неге и наводњавања. Само не могу без сунца. Како и Јевремовић наводи, ову биљку не нападају много штеточине ни болести.
– Има неких вируса који је могу заразити, али се то, углавном, одражава на лишће, а сами плодови остају неоштећени. Постоје и неки инсекти који је нападају. Код нас је мали ризик, јер су то појединачна стабла, удаљена прилично једна од других. Међутим, ако се крене на плантажно гајење, сигурно је да ће бити осетљивија на болести и штеточине, па се морају примењивати мере заштите – објашњава Јевремовић.
Предност смокве је што подноси ниске температуре, чак до – 15 степени. Све испод тога довешће до измрзавања грана и стабла. Али, како каже др Јевремовић, чак и тада, корен остаје жив и већ следеће године, из њега изничу нове гране. Довољно је да се уклоне суве гране и биљка ће се регенерисати и поново рађати.
– Смоква није инвазивна врста. Може да се размножава калемљењем или ожиљавањем резница, што је код нас чешће. Током јануара или фебруара секу се делови гранчица, ставе се у влажан супстрат и држе на температури од неколико степени. Врло брзо ће пустити корен и на јесен може да се сади у дворишту. Прве или друге године биће понеки плод на стаблу, већ од треће године је задовољавајући род, а од шесте, седме је пуна родност. Може се гајити као стабло или жбун, у зависности од резидбе, која се углавном своди на проређивање изданака, да се крошња просветли, да би се олакшала берба и да се висина држи под контролом, да може да се обере. Резидбу треба спровести на пролеће или током лета – савети су др Јевремовића, који је у Северној Македонији видео како стабла обликују и као вињаге, испод којих се може уживати у хладовини.
Такву природну „климу“ има и породица Милошевић у Синђелићевој. Њихова смоква родом је из Улциња, а засађена је 1962. године, када је направљен и некадашњи Дом војске. Биле су две, али је једна посечена када је грађен објекат Градске библиотеке. Према речима Душице Милошевић, њена крошња је спас лети, а рађа без премца. На „гозбу“ долазе и бројне птице, врапци и црвенрепке, па свако јутро Милошевићи уживају и у њиховом хорском певању.
Весна Тртовић
А У ПЛОДУ ОСА!
И по начину опрашивања смоква је јединствена. Може се назвати и „месождерком“. Иако је сврставамо у воће, по ботаничким својствима она је цвеће, јер је њен плод скуп „обрнутих“ цветова. Да би се они развили потребно је опрашивање, за које је код многих сорти задужена искључиво смоквина оса. Приликом уласка у плод, где полаже своја јаја, оса преноси полен са друге смокве. Али, на изласку из смокве крила јој се ломе и она остаје заробљен унутар плода, где убрзо угине. Тело осе касније разграђују ензими које смоква производи.
ДОБРА И СВЕЖА И СУВА
Пијачне тезге су ових дана препуне смокви. Цена је пристојна, око 150 динара по килограму. За разлику од „домаћих“ јефтинијих, цена увозних у неким макретима је 100 динара по комаду. Истина, неколико плодова је довољно за богатији оброк, јер смоква садржи много шећера и веома је хранљива. Добар је извор витамина Б1, Б2, Б12, садржи калијум, магнезијум, гвожђе. У нашим крајевима највише се једе сува за време поста, а обавезна је и на бадњој трпези. Сува, по својим карактеристикама и дејству, посебно на дигестивни тракт, најсличнија је сувој шљиви.
„МЛЕКО“ КОЈЕ ПЕЧЕ
Приликом ломљења листова и брања плодова, смоква ослобађа „млеко“ лепљиве и густе текстуре. У народној медицини ова течност, а довољна је капљица, користи се за уклањање брадавица са коже. Препоручује се опрез, јер у већој количини може да изазове реакцију попут опекотине, која често брзо пролази. И лист смокве због ситних „иглица“ може изазвати алергију на кожи. Због ових особина у народу смокву зову љутом биљком.
