„Бог се не познаје речима него чистотом срца“
ТЕКСТ: Светлана Дуњић
Фотографије: Драган Продановић
После коначног укрцавања на трајект, кроз таласе, стигли смо у вечерњим часовима у Атину. Панорамско разгледање и шетња у центру прелепе Атине трајала је кратко, али опет довољно да осетимо атмосферу града непосредно испод Акропоља на Плаки са калдрмисаним улицама, тавернама, и кућама које су посве необичне. Близу Плаке се налази и Митрополија као главни православни храм у Атини, посвећен Благовестима. Прошетали смо и до трга Синтагма, где се на сваких сат времена одржава церемонијална смена страже елитне грчке гарде испред Хеленског парламента.
Сутрадан смо кренули пут острва Евије, где се налазио „ланац“ светитеља, почев од места Прокопи, где у унутрашњости истоименог храма почивају мошти Светог Јована Руса, које представља велико исцелитељско место. Свети Јован Рус је био роб код једног аге, али се није одрекао своје вере, због чега указује на светост кроз стрпљење и верност. Поред храма је капелица у којој се налази освећен његов каиш и скуфија за главу, који када се ставе служе за благослов. У наставку ходочашћа попели смо се уз планински венац, где је био смештен манастир са невероватном природом у коме почивају мошти Светог Давида Евијског (16. век) и Јакова Цаликиса (20. век). Сачекала нас је изузетна и усрдна добродошлица монаштва уз топлу кафу, ратлук, зреле поморанџе, јабуке, жито и колаче.
Увече смо стигли у Солун и одмах отишли у Храм Светог Димитрија, где је још увек трајала вечерња беседа свештеника. Мирно и са радошћу смо се поклонили моштима Светог Димитрија. Тада, према сведочењу једне сестре у Христу која је била присутна и која је посматрала нашу групу при уласку у овај свети храм, приметила је велику благодат на нама. Рекла је нашем водичу да одавно није видела групу са озаренијим лицима пуним благодати Божије.
Сутрадан нас је дочекала киша, али смо ми наставили свој пут и отишли у веома необичан манастир у близини Солуна који је посвећен Светој Анастасији Фармаколитрији или Узорешитељници која лечи од урока, магије и злих сила. Потом смо се упутили у посету једном од највољенијих савремених православних светитеља – Светог Пајсија Светогорца. Мноштво посетилаца је стајало у реду на поклоњење његовом гробу без обзира на кишу која је ромињала све време. Све ово довољно сведочи о његовом духовном утицају почев од смирења, поверења, добрих помисли о другима и савет за Исусову молитву која се понавља као дах.
Дакле: Срце – добра помисао – смирење – и долази нам благодат!
Потом смо отишли на Зејтинлик, на Српско војничко гробље да одамо пошту погинулим ратницима, који су пострадали у повратку са Солунског фронта на прагу своје домовине, где стражу над 7.300 гробова српских војника млађих од 30 година чувају високи чемпреси са Хиландара. По доласку у само срце Солуна, посетили смо Цркву Свете Вере, Наде и Софије, где се чувају честице светих мученица. Ова црква веома подсећа на Аја Софију, због византијске куполе на храму. У самом храму у куполи налази се предивна икона Вазнесења Христовог у виду византијског мозаика са анђелима и апостолима. Поклонили смо се и моштима Свете Теодоре и Светог Давида који се налазе у самом срцу Солуна у Улици Ермоу 32, док мало даље одатле почивају и мошти Светог Григорија Паламе у истоименој цркви. Григорије Палама је био изузетан светитељ који је бранио званичну доктрину православља. Говорио је о томе да Бога не можемо упознати по Његовој суштини, али Га можемо доживети стварно кроз Његове нестворене енергије. Наша радознала група са људима различитих образовања, схватања и интересовања, показала је на крају овог ходочашћа своју посебност о којој је управо сведочио Свети Григирије да се Бог открива кроз деловање Божијих енергија у којима људи учествују уколико су отвореног срца. Погодити циљ, захваљујући енергијама које носимо у себи, ова група је постигла говорећи о истом, али са различитог становишта, дошавши до разумевања да умовање није битно, већ делатност и епостас у пракси у спознавању Божије енергије коју смо сви заједно на овом путовању и те како осетили.
