МИЛОШ НОВАКОВИЋ, ДРУГОПЛАСИРАНИ ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“
ВАЖНО ЈЕ ПОСТАВЉАЊЕ ЦИЉЕВА
Од нашег разговора са Милошем Новаковићем, другопласираним ђаком генерације Основне школе „Милица Павловић“ прошло је пуно времена, а сада, када је дошло на ред објављивање његове приче, он је већ увелико ученик Треће београдске гимназије.
Ево, како нам је овог лета Милош причао о свом путу до успеха који је постигао:
-Док размишљам шта сам све лепо доживео током осмогодишњег школовања и сумирам утиске о знању које сам стекао у школи, схватио сам колико сам из године у годину напредовао. Још од првог разреда циљ ми је био да постанем један од вуковаца. Постављање циљева изузетно ми је помогло, тако да сам успевао да одржим континуитет при учењу. Увек сам од себе захтевао да будем бољи, због чега бих некад био и сувише самокритичан у случају да не успем да остварим неке своје амбиције. У току школовања сам се упознао са великим бројем пријатних и занимљивих особа које би, приповедањем о доживљајима из школе или из свакодневног живота, испуњавали моје време на одморима.
Милош је био веома успешан на разним такмичењима. Имао је, каже, одличне резултате из српског језика и књижевности, историје и шаха:
– Упркос томе што сам био склон друштвеним наукама, одлично сам се сналазио и у природним, али се у њима нисам толико такмичио. На републичким такмичењима ,,Књижевне олимпијаде” и Регионалног центра за таленте заузео сам 3. место. Велику помоћ и подршку пружила ми је наставница српског језика и књижевности Оливера Крупеж, која је нашу генерацију отпратила одласком у заслужену пензију, након дугог радног стажа. У шаху сам се више пута надметао на републичком нивоу. Већ у 2. разреду почео сам да играм у ШК ,,Борац”. У старијим разредима нисам успео да одржим баланс између тренинга и школских обавеза, тако да сам убрзо престао да тренирам. Приметио сам да ми је шаховско искуство значајно допринело при развоју личности и бољем разумевању ситуација у животу. Без шаховске форме, схватио сам колико тога сам изгубио, али сам у исто време стекао и велики број пријатеља, како на турнирима, тако и у нашем клубу.
У почетку, када је сазнао да је други најуспешнији у генерацији, Милош је, признаје, био мало и разочаран, али је касније, како каже, почео другачије да гледа на то:
-Разлика између мене и првопласираног на листи била је врло мала. Како је време пролазило, дешавало ми се да сусрећем особе, чак и оне које не познајем, које су ми честитале на свему што сам постигао и охрабривале ме да наставим са напорним радом. Тек тада сам схватио величину мог успеха и почео сам другачије да гледам на оно што сам урадио у протеклих осам година школовања. Честитам и Јовану и Ани на сјајним резултатима на свим нивоима такмичења и желим им срећу у средњој школи!
Посматрајући своје вршњаке, Милош размишља и о утицају нових технологија на младе:
-Схватио сам колики утицај је извршио развој технологије савременог доба, која често заокупира пажњу и ремети процес социјализације међу људима. Развој вештачке интелигенције ме тренутно заиста брине, јер се притом губи истраживачки дух за новим сазнањима и дуговечност информација које сазнајемо. Не знам какав ће бити њен развојни ток, али мислим да ће на нашу генерацију у будућности оставити изузетно негативне последице.
Милош је био пети на ранг листи при упису у Трећу београдску гимназију. Одлазак из родног краја је врло тешко поднео, али потреба за унапређењем већ стечених знања га је, истиче, приморала на ову одлуку. Захвалан је, наглашава, свим наставницима, разредној, породици и својој учитељици који су га подстицали на истрајност и преданост ка раду, чак и у најзахтевнијим моментима. А оно што ће заувек памтитти су стечена другарства у родном граду.
Гордана Домановић
