У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ЧУДОТВОРНЕ РЕЧИ“
У Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, у понедељак, 15. децембра, отворена је мултимедијална изложба „Чудотворне речи“, посвећена стваралаштву за децу Бранка В. Радичевића, поводом стогодишњице пишчевог рођења и Дана града Чачка. Аутор поставке је библиотекарка Оливера Недељковић, плакате је графички обликовала Невена Бечановић, док је фигуру писца израдио Зоран Јуреш. У програму су учествовали и библиотекарка Невена Аџемовић, ученици седмог разреда „ОШ Филип Филиповић” са професорком Милицом Матовић и музичари Александар Поповић, Филип Тиосављевић и Александар Смрекић.
БОГАТ, ВРЕДАН И РАЗНОВРСТАН КЊИЖЕВНИ ОПУС
Ове године се прославља век од рођења чувеног писца Бранка В. Радичевића, што је и био повод за отварање мултумедијалне изложбе „Чудотворне речи“, посвећене књижевном стваралаштву за децу овог песника, прозаисте, новинара, културног и спортског радника, истраживача српског језика, баштине и традиционалне културе. Поред тог значајног јубулеја, повод су била и два важна датума, Дан библиотекара (14. децембар) и Дан града (18. децембар). Чачанска библиотека је, захваљујући драгоценом дару пишчевих потомака, на стогодишњицу његовог рођења у Малој сали отворила Библиотеку целину Бранка В. Радичевића, која обухвата његову личну библиотеку, рукописну заоставштину, намештај и вредне личне, уметничке и етнографске предмете. Дародавци су песникови синови Радомир Радичевић и Растко Радичевић, као и унук Бранко Тепавац, подсетила је библиотекарка Невена Аџемовић.
– Осим богатим, вредним и разноврсним књижевним опусом, Радичевић је родно поднебље задужио истинским културним прегалаштвом: био је један од утемељивача „Дисовог пролећа“ и „Сабора трубача“, увек спреман да идејама оплемени и својим ангажовањем подупре добра и племенита настојања. То је сматрао својим дугом према завичају. Настојећи да следимо пример овог свестраног и предузимљивог уметника и културног посленика, трудили смо се да у првој години његовог другог века учинимо његово стваралаштво за децу што присутнијим макар међу најмлађим Чачанима. Током летњих литерарно-ликовних радионица, кроз стваралачки рад са вртићким групама и надареним полазницима Књижевног клуба „Словце“ који постоји у нашој установи и неговање драмског израза међу ученицима седмог радзреда ОШ „Филип Филиповић“, читаоци пред којима је будућност, заправо су улазили у живописни свет Радичевићевих остварења, упознавали његове јунаке, ослушкивали језик и из најбољих извора упознавали традицију, културну баштину и прошлост нашег краја. Како су доживели и разумели његово стваралаштво, колико их је оно надахнуло на самосталан уметнички израз можете погледати на поставци, али и послушати скенирајући QR кодове који су на њој истакнути – рекла је Невена Аџемовић.
СТВАРАЛАЦ И НЕУМОРНИ ПРЕГАЛАЦ
Ауторка поставке посвећене стваралаштву за децу Бранка В. Радичевића, која ће бити отворена за посетиоце до почетка фебруара, Оливера Недељковић, нагласила је да је до сада углавном била потенцирана његова поезија, његово песничко стваралаштво, нешто мање прозно стваралаштво, а да су се овога пута усредсредили на његово стваралаштво за децу и додала:
– Овога пута инсистирали смо на стваралаштву за децу јер смо желели да деца 21. века читају његово ставралаштво, прозно и песничко, и да буду инспирисана њиме. Најзначајнији и најкреативнији сегменти изложбе су остварења деце, од малишана који похађају вртић „Маслачак“ у Заблаћу, полазника наших књижевних и других креативних радионица у Библиотеци, чланова Књижевног клуба „Словце“, и ученика ОШ „Филип Филиповић“. Све што се види на изложби је резултат доживљаја деце, односно, начина на који су деца тумачила стваралаштво Бранка В. Радичевића.
Бранко В. Радичевић најмлађе читаоце није називао децом, већ је, са дубоким поштовањем и дивљењем, за њих сковао лепу, живописну и веома снажну реч – „људићи“, подсетила је ауторка поставке изложбе.
– Није то деминутив од именице људи, већ начин да се ослове најбољи, најведрији и најмаштовитији од нас. Они који траже причу, јер им, у ужурбаном свету, заправо, недостаје наша пажња и потврда да су нам најважнији… Док им причате, они вам пружају највише што било које биће има: поверење и наду. Зато им се Бранко В. Радичевић сваким топлим стихом о љубави ближњих, сваком причом због које можеш заборавити све што те је у овом бездушном свету снашло, сваком смехотресном језичком играријом, обраћао не као равноправнима, већ као вишима, мудријима и довитљивијима, као онима који су непоткупљиви и не околишају да кажу шта мисле, који јесу сад и овде и стога бескрајно уживају у кикоту, звиждуку, скакању с ноге на ногу, песми и причи… „Људићи“ су, заправо, зато и истински аутори најважнијег дела ове изложбе… Ми одрасли били смо током ове јубиларне године ту само да им проследимо чудотворне речи Бранка В. Радичевића. И чинили смо то у духу заједничарења, којим нас је надахнуо овај стваралац и неуморни прегалац. Они који ће те истински лековите, утешне, охрабрујуће и животворне речи пренети даље, у наредни, други, век Бранка В. Радичевића, заправо су наши „људићи“. Дубоко сам уверена да би се и сам писац, један од најзначајнијих уметника и људи са ових простора, томе и сам понајвише обрадовао – нагласила је Оливера Недељковић, отварајући изложбу.
„НАЈЧАЧАНСКИЈИ ЧАЧАНИН“
Директорка Градске библиотеке Маријана Лазић истакла је да је част чувати и баштинити стваралаштво Бранка В. Радичевића и за генерације које тек долазе.
– Велика је привилегија што је породица Бранка В. Радичевића његово стваралаштво дала на чување Библиотеци, као и да се овом књижевнику посвети посебна Библиотека целина. Веома је важно што су, можда, ствари које нису угледале светлост дана, а налазе се међу писаним рукописима Бранка В. Радичевића, сада и у издањима Градске библиотеке. Не смемо заборавити да је он био најчачанскији Чачанин међу нама као један од оснивача бројних манифестација које се и данас реализују, попут „Дисовог пролећа“ или „Сабора трубача у Гучи“ – подсетила је Маријана Лазић.
Програм је завршен онако како би нас све поздравио Бранко В. Радичевић: „Нека те срећа прати на путу. Све што пожелиш, нека ти се хиљади. Имао милион задовољстава у животу. Имао два милиона пријатеља! Шта ћеш више! Имао сто милиона златних парица! Свакога дана три пута путовао око света, а седам пута се враћао, у здрављу, у весељу. Живели!“
Нела Радичевић
ПОНОСНИ СИН И УНУК, РАСТКО И БРАНКО
– Ова изложба, као и сви догађаји који су организовани у протеклих годину дана, показују неко ново сећање на Бранка В. Радичевића које је последњих двадесетак година било мало скрајнуто. Али, као што се свака вредност враћа и показује прави квалитет протоком времена, тако се враћа и Бранко. В. Радичевић и његова књижевност. Породица је поносна на то што све напокон долази на своје место – рекао је Растко Радичевић, син Бранка В. Радичевића.
– Имао сам срећу да сам добар део детињства провео уз њега и то не бих мењао ни за шта на свету. То је добрим делом заслуга песника Бранка В. Радичевића, односно, мог деде – изјавио је Бранко Тепавац, унук Бранка В. Радичевића.
ЗАХВАЛНОСТ НА СЛОВУ О ЧОВЕЧНОСТИ
Време и одрастање Бранка В. Радичевића оживели су млади уметници рођени читав век касније од писца, у извођењу ученика седмог разреда ОШ „Филип Филиповић“ које је припремала професорка српског језика и књижевности Милица Матовић. У драмском изразу учествовали су: Мина Радовановић, Анђелија Сталовић, Петар Брковић, Виктор Селаковић, Андрија Бојовић, Лука Рацковић, Јован Василијевић, Милан Бојовић и Михаило Живковић.
– Радичевићева „Ђачка капа“ нашла је место које заслужује управо међу седмацима који су на неколико корака од средњошколских дана о којима се приповедач читаоцу поверава. Извођење на сцени доказало је да су социјални мотиви пажљиво заоденути у изражајност посредством емоционалности проистекле из ученичког разумевања и доживљавања прочитаног. Уживали смо на пробама, анализирали јунаке и освестили умешност аутора да их отелотвори. Било је задовољство радити са ученицима који су овим делом, барем делимично, одали захвалност Бранку В. Радичевићу на слову о човечности, али и читавој поетици која је незаслужено скрајнута из школског плана и програма. Сматрам да ученицима јесте потребно да више чују о Радичевићевим „људићима“, осете „Кад мати меси медењаке“, спознају вредност војника, ученика, породице, врлине… свега што је васпитно међу редовима поезије и прозе овог чачанског књижевника – нагласила је професорка Милица Матовић.
