ПРОШЛА ГОДИНА БИЛА ИЗРАЗИТО НЕПОВОЉНА ЗА ВОЋАРСТВО, ШТА ОЧЕКИВАТИ ОД 2026.
МАЛИНА, БОРОВНИЦА И ВИШЊА – УЗДАНИЦЕ И У НОВОЈ СЕЗОНИ
Као и у читавој Србији, прошла година је била веома неповољна и за чачанске произвођаче воћа. Изузев произвођача боровнице, веома мали број воћара се може похвалити богатим родом својих воћних засада у 2025. години, док је, због отежаног пласмана, најлошија ситуација ситуација забележена код јабуке. Како оцењу стручњаци у области воћарства, осим неповољних временских прилика, главни разлози за лошије финансијске ефекте који су остварени у прошлој сезони су далеко лошији род готово свих воћарских култура, неадекватне цене воћа и недовољна стимулисаност воћара да улажу у своје производне засаде.
Генерално узев, у нашој земљи постоји тренд пада улагања у воћарску производњу и може се рећи да полако одустајемо од лидерске позиције коју смо стекли у овом делу Европе, што је логична последица све несигурнијег пласмана воћа. У том погледу у далеко најнеповољнијој ситуацији се налазе произвођачи јабуке, јер су почетком рата у Украјини изгубили своје највеће тржиште за извоз овог воћа. Иако се све чешће говори о отварању нових тржишта за извоз воћа, добри познаваоци прилика на светском тржишту нису тако оптимистични да је то остварљиво у неком блиском временском периоду, јер је све то повезано са огромним бројем процедура и испуњавања одређених захтева.
– За разлику од произвођача јабуке који никако не могу да нађу алтернативу за изгубљено руско тржиште, нешто бољу ситуацију у ценовном смислу су имали наши малинари упркос умањеном роду , али је поражавајуће то што је Србија, као дугогодишњи лидер у овој области, са тек 18.000 тона малине забележила највећи пад у производњи, па чак и у поређењу са 2012, када је због последица суше произведено 37.000 тона овог воћа. И у 2024. години је била смањена производња и кретала се око 48.000 тона малине. Треба напоменути да се последњих месеци дешава веома велики увоз и реекспорт малине, што је изузетно лоше, јер постоји много рекламација са светског тржишта. Уколико се тако настави и уколико се не стане на пут неодговорним увозницима и реекспортерима малине из Кине, Киргистана, Украјине и неких других земаља, сматрам да ће наше малинарство имати прилично лошу судбину и о њему се неће причати као о нашој великој узданици, као што је то било у неком ранијем периоду, када смо у тој области бележили сјајне производне и извозне резултате – истиче др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Произвођачи боровнице су имали разлога да буду задовољни, јер је цена била у доброј мери стимулативна. С обзиром на то да је код нас присутан прилично висок ниво технике гајења овог воћа, приноси су били солидни. Поред тога, како наводи Лепосавић, наша боровница се издваја и по свом одличном квалитету на светској тржници:
– Посматрано од 2005/2006. године, када смо стартовали, па до данас, досегли смо до две и по, до три хиљаде хектара јако добре производње боровнице, мада и ту постоји проблем обезбеђења довољне количине воде, јер то је основни предуслов за подизање плантажа овог воћа. Цена боровнице на светском тржишту је стимулативна и управо је то главни мотив да произвођачи и даље улажу у своје засаде – каже Лепосавић и додаје да је, поред малине и боровнице, и вишња у прошлој сезони имала солидну цену.
И род шљиве, наше националне воћне врсте, подбацио је у прошлој сезони.
– Ситуација је била врло шаролика, одређена подручја су изостала са производне мапе, а тамо где је родила, произвођачи су имали добре приносе и добар квалитет. Наравно, највећи део рода наше шљиве у свакој сезони завршава у казанима. Морам да напоменем да је квалитет нашег националног пића захваљујући напорима, пре свега, ентузијаста из Трепче који су покренули такмичење за најбољу шљивову ракију, постао неупоредиво виши у односу на неке раније године – навео је Лепосавић.
И род кајсије је потпуно подбацио у прошлој сезони. Мразеви су обрали кајсију у главним производним подручјима не само у чачанском крају, већ и у читавој Србији, тако да је род готово у потпуности изостао и произвођачи овог воћа већ другу, трећу годину за редом трпе велике губитке, због чега су дестимулисани да даље улажу у производњу.
– Без обзира да ли су имали род или не, засади се морају одржавати поготову због интензивније појаве неких обољења, посебно бактеријских. Произвођачи првенствено морају детаљно и студиозно да прилагођавају програм исхране и програм заштите. Против бактеријских обољења најчешће се користе неки антибиотици, што код нас није дозвољено, али превентива и правилна исхрана, дозиране норме прихране азотним ђубривима и адекватна заштита, која се углавном своди на смањење тог инфективног потенцијала током јесењих месеци, свакако утичу на смањење штете од таквих обољења – наводи наш саговорник.
На основу реалних сазнања и потреба на тржишту, очекује се да ће у наредној години малина, високожбунаста боровница, вишња, као и црна рибизла коју ми, иначе, не производимо, бити изузетно тражене на светској тржници.
– Принос воћа у следећој години зависиће, свакако, од временских услова, али и од примене нових техника гајења и степена улагања у засаде. Значајна је и превентива. Произвођачи не треба да журе са применом минералних ђубрива. Најчешће су присутне веома високе концентрације фосфора и калијума у земљишту, тако да је битно да се уради његова анализа, а не да се прихрана обавља по систему шаблона или онако како су то воћари навикли у својој дугогодишњој пракси. Таква пракса доводи до још већих проблема у земљишту и у таквим случајевима најбоље ефекте даје калцизација (код нас су присутна у приличној мери кисела земљишта), уз употребу органских ђубрива. Један од основних предуслова успешне воћарске и целокупне биљне производње је обезбеђење стајњака, хумуса и органских материја – подсећа Лепосавић.
Од радова у засадима актуелна је и даље резидба, али велики проблем представља недостатак обучених људи да би се овај важан посао обавио. Резач мора добро да познаје и сортне карактеристике воћа, посебно код јабуке, шљиве и крушке. Важан је и алтат који користи. У последње време, доста се користе акумулаторске маказе које олакшавају посао, али сама техника и хигијена реза није на одговарајућем нивоу као када се употребљавају ручне маказе и када резач резидбу обавља по осећају. Неквалитетни резови који настају од примене акумулаторских маказа касније не могу да зарасту и они представљају отворена врата за болести и штеточине и због тога такви засади имају и краћи експлоатациони век.
Како сматрају стручњаци, снежне падавине које смо имали претходних дана добро ће утицати на водни биланс земљишта и ако овакво време потраје, воћари се могу надати веома берићетној години. Такође, воћари у овом периоду не би требало да спроводе хемијску заштиту својих воћњака, јер биљке сада мирују и не постоји опасност од патогена.
В. С.
