МЕРЕ НЕГЕ И ЗАШТИТЕ ВОЋАКА – ГАРАНТ УСПЕХА У НОВОЈ У СЕЗОНИ
„КАКО СЕЈЕШ, ТАКО И ЖАЊЕШ!“
Народна пословица „Како сејеш, тако и жањеш” применљива је и на воћарску производњу, јер буђење пупољака, равномерност цветања и листања, опрашивање и оплодња представљају резултат примењених мера неге и заштите биљака у претходној, али и ранијим вегетацијама. Управо због тога је правилна прихрана биљака, усмерена на акумулирање резерви и њихово активирање у периоду кретања вегетације, од немерљивог значаја за успех у воћарској производњи. Због хладног земљишта, смањене микробне активности и ефикасног усвајања минералних материја, посебно треба нагласити да почетак вегетације искључиво зависи од акумулираних резерви, у периоду после бербе, у корену, стаблу и пупољцима, а оне се огледају у угљеним хидратима, хормонима и другим једињењима, која се у већој или мањој мери депонују у поменутим органима.
Како истиче др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, произвођачи би требало велику пажњу да посвете умешном управљању азотом током бербе, а нарочито након њеног завршетка, што је посебно значајно код јагодастог воћа, али и вишње и других воћних врста које раније завршавају плодоношење, а што највећи број наших воћара не спроводи. Мале количине овог елемента додате у земљиште и фолијарно утичу на бољу припремљеност воћа за зиму, а исто тако и на боље диференцирање родног потенцијала. Поред азота, у другом делу вегетације велики значај има и примена калијума, фосфора и магнезијума, која се углавном спроводи фолијарно, што доприноси синтези аминокиселина, од којих је за почетак вегетације најзначајнији аргинин. Такође, за добар старт биљака битно је и како се спроводи заштита током позног лета и јесени, а поред гљивичних обољења и лисних ваши, произвођачи би више пажње требало да обрате и на гриње које се веома брзо размножавају за време високих температура које су праћене смањеном влажношћу ваздуха. Управо ваши и гриње праве огроман проблем на почетку вегетације, јер наносе штету нормалном развоју пупољака и листа, а самим тим и неповољно утичу на фотосинтетску активност и хормонални баланс у листу и ткивима. Због њиховог деловања, смањена је и синтеза угљених хидрата, чиме слабе и физиолошке функције неопходне за несметани развој биљке у наставку сезоне.
– Исхрану биљака треба базирати на урађеној хемијској анализи земљишта, а најверодостојнија је она која се ради у периоду после бербе. Не би требало избегавати чак ни анализе урађене до пре самог почетка вегетације, како се не би понављале грешке са шаблонском, односно календарском применом ђубрива. То практично значи да не треба журити са растурањем комплексних ђубрива, код нас најчешће „три петнестице“ или „шеснаестице“ и свих оних која у свом саставу имају азот, фосфор и калијум, због тога што се током јесени и зиме, услед падавина, већина азота испере, уместо да буде доступна за усвајање кореном. Са друге стране, због оваквог начина ђубрења, фосфор и калијум најчешће су у прекомерним концентрацијама, а због њихове слабије покретљивости и неодговарајуће pH вредности земљишта на којима су засновани воћњаци, они и не буду приступачни биљкама – истиче Лепосавић.
Заштиту засада такође треба усагласити са временским приликама. Када је време хладно и преовладавају стабилни временски услови током зиме, нема потребе за класичним зимским прскањем, јер када биљке мирују нема ни активности болести и штеточина. Са измењеним климатским условима и топлим и нестабилним зимама, биљке раније крећу у вегетацију, па без обзира на каснија захлађења, одређене болести, пре свега бактериозе, али и ваши и гриње, раније започињу своје штетно деловање, па томе треба прилагодити и време заштите. Заједничко сагледавање временских прилика и физиолошких рекација биљака у садејству са тачним терминима примене одређених третмана доводи до тога да биљке у нови циклус крећу пуном снагом.
Ефикасност примене стимулатора раста или хормона, како наводи Лепосавић, у великом мери зависи од функционалности лисне масе и због тога се њихова примена од почетка вегетације комбинује са инсектицидима и фунгицидима. Због учесталих грешака у њиховом мешању, произвођачима се сугерише да пажљиво прочитају упутство, јер ефикасно и прецизно деловање сваке од компоненти понаособ треба да буде циљ, а не, као што то воћари често чине, повећавање количина и концентрација употребљеног средства. Управо због тога, правилна примена хранљивих стимуланса и материја захтева посматрање, добро познавање физиологије, карактеристика производа и стварних потреба биљака и тек тада примена биостимулатора има своје оправдање и потпуни ефекат који се огледа у побољшању производње и квалитета добијеног производа.
– Када говоримо о елементима који се примењују од почетка вегетације, сматра се да бор и цинк имају велику улогу у процесу опрашивања и оплодње. Значајна је улога бора и у метаболизму и остваривању равнотеже односа шећера и скроба. Овај елеменат има кључну улогу у процесу репродуктивне биологије тако што утиче на развој антера, клијање полена и раст поленове цевчице. Из тог разлога, код бор сензитивних култура, у недостатку овог елемента долази до раног абортирања цветних елемената, лоше оплодње а самим тим и мањег приноса. Цветни и вегетативни пупољци се не могу у потпуности отворити и развити код биљака са јачим симптомима дефицита овог елемента. Практична искуства указују и да је степен оштећења од ниских зимских температура већи код биљака код којих је утврђен његов мањак. Произвођачи треба да знају да не постоји универзално средство у коме се налазе све делотворне материје, које је могуће применити одједном. Због тога треба истаћи да редослед примене средстава за ефикаснију оплодњу креће са бором и цинком, затим се користе ауксини и на крају брасиностероиди који се укључују тек по јасном почетку раста и развоја плода – објашњава наш саговорник.
Када је реч о органским материјама, стајњак се код дрвенастог воћа примењује током јесени, евентуално зиме, уз његово обавезно уношење у земљиште. Код малине и купине, стајњак се због проблема са глодарима примењује током пролећа, најчешће по обављеном одабиру и везивању изданака за род. Није за препоруку оно што се код нас често ради, а то је да произвођачи ових воћних врста растуре стајњак током зиме или пролећа и тако га оставе да временом „натапа” редни простор.
Произвођачи треба да буду опрезни приликом доношења одлуке о избору препарата и да више пажње посвете ефектима и моменту примене појединих средстава на биљке, јер воћарство представља изазов коме све више треба приступати методом динамичне стратегије, која подразумева сагледавање пређашњег стања биљака и климатских фактора, предвиђања, потреба биљака, момента употребе и на крају ефекта, односно, сврхе и економске оправданости коришћења одређених средстава створених за унапређење воћарске производње, поручује Лепосавић.
В. С.
