У СУСРЕТ ЗАВРШНИМ СВЕЧАНОСТИМА 62. ДИСОВОГ ПРОЛЕЋА САОПШТЕНА ИМЕНА НАГРАЂЕНИХ МЛАДИХ АУТОРА
Имена добитника Награде «Млади Дис», Награде за есеј и промоција издања која прате 62. Дисово пролеће, саопштена су на конференцији за медије, коју је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” организовала у среду, 28. маја, уз најаву програма завршних свечаности, који је предочила Маријана Лазић, в. д. директора Градске библиотеке и директор манифестације Дисово пролеће и позвала публику да испрати ове програме. Покровитељ награда је Град Чачак.
Директорка Лазић подсетила је на конференцији за новинаре на све програме којима је обележено 62. Дисово пролеће које је отворено 21. марта на Светски дан поезије, а као значајна тековина, поред осталих садржаја, манифестацију је обележило и отварање Легата завичајног песника Бранка В. Радичевића.
МЛАДИ ЛАУРЕАТИ
Уз већ познато име овогодишњег лауреата „Дисове награде“ и 62. Дисовог пролећа Небојше Васовића, библитекар Марина Белић је саопштила имена добитника награда на конкурсу за младе ауторе. Једногласном одлуком жирија Награду ,,Млади Дис” за 2025. годину добила је песничка збирка «На обалама времена»којупод шифром „Краковљеви романи”, потписује Ања Давидовић из Београда, док је Прва награда за есеј о Дисовом стваралаштву припала рукопису под насловом „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” (шифра: «Арлекино») аутора Павла Зељића из Липничког Шора.
Марина Белић је прочитала и биографије, састав жирија који је одлучивао о наградама и краћа образложења њихових одлука и подсетила да конкурс за рукопис прве песничке збирке у оквиру Дисовог пролећа постоји од 1979. године, а награда подразумева објављивање књиге, док је од 2003. године установљена и Плакета «Млади Дис». Организатор је ограничио године учесника на 31, руководећи се чињеницом да је Владислав Петковић Дис имао толико година када је објавио прву књигу „Утопљене душе», 1911. године. На овогодишњи конкурс за награду „Млади Дис” пристигло је 15 рукописа песничких књига, а награђени рукопис биће штампан у едицији «Токови». О овој награди одлучивао је стручни жири у саставу Надија Реброња (председница), Дамир Јоцић и Бојан Марковић (чланови).
И Конкурсом за есеј о Дисовом стваралаштву Градска библиотека подстиче писање есеја и критичких радова који се баве поезијом Владислава Петковића Диса. Право учешћа имају млади књижевни критичари, студенти и ђаци. На овогодишњи конкурс приспело је седам есеја, а жири награђује три најуспелија. Жири који је радио у саставу: Милан Алексић (председник), Исидора Ђоловић и Никола Маринковић издвојио је три есеја. Прва награда припала је есеју под насловом „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” (шифра: «Арлекино») Павла Зељића из Липничког Шора, друга награда је додељена есеју насловљеном „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Диса” (шифра: «Аурелијано») који потписује Лазар Букумировић из Бреснице код Чачка, а трећу награду је освојио есеј под насловом „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива `Очи изван сваког зла`” (шифра: 13649) аутора Ђорђа Ђурђевића из Крагујевца.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Публикације које прате свако Дисово пролеће као трајни белег манифестације, а које је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” поводом 62. Дисовог пролећа објавила су: књига изабраних и нових песама «Свемирска посла», лауреата Дисове награде за 2025. годину Небојше Васовића у едицији „Књига госта”; књига поезије добитника Награде „Млади Дис” за 2025. године у едицији „Токови”; лист „Дисово пролеће”, број 56; Изложба са каталогом о животу и делу добитника Дисове награде за 2025. годину.
Биљана Раичић, главни и одговорни уредник листа «Дисово пролеће» подсетила је да лист излази у континуитету од 1971. да је променио 14 уредника, мењао му се обим и графички изглед, али је концепцијски остао посвећен добитнику «Дисове награде» и његовом књижевном опусу. Раичић је говорила детаљно о садржају последњег издања које је први пут цело штампано у колору, а ликовно и графички га је обликовао Миленко Савовић. Лист започиње образложењем жирија за доделу «Дисове награде», Биографијом и Интервјуом са Небојшом Васовићем, Избором његових песама, а наставља се бројним прилозима о Дису и програмима који су обележили претходно, 61. Дисово пролеће укључујући и беседу ондашњег лауреата, а завршава се сећањима на губитке знаменитих стваралаца и колега и прилозима о овогодишњим наградама за младе ствараоце.
Библиотекар Никола Пеулић се обратио као аутор изложбе и каталога посвећених лауреату под називом «Космос нема центар» која ће бити постављена на завршној свечаности.
ОБРАЗЛОЖЕЊА НАГРАДА СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
«Награђени рукопис добитника Награде «Млади Дис» Ање Давидовић издваја се као зрелији од осталих песничких збирки пристиглих на конкурс. Аутор показује таленат, иновативност и песничку луцидност. Иако је грађен на читалачком искуству, рукопис На обалама времена не алудира директно на своје узоре, већ настоји да истражује нове песничке светове, преиспитујући стварност и савремени тренутак, често и кроз суптилни друштвени ангажман, што је битна особеност ових песама. У вези са овим је критика стварности, која није пренаглашена, већ је, углавном, грађена емпатијски и проистиче из значењских нијанси ликова са маргина, на којима песме почивају».
Ања Давидовић рођена је 2000. године у Београду. Завршила је смер Српска књижевност и језик са компаратистиком на Филолошком факултету у Београду. Након основних студија, на истом факултету, уписала је мастер академске студије на смеру Српска књижевност. Уређује књижевне часописе. Пише прозу и поезију. Живи и ствара у Београду.
Образложење за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву Павла Зељића потписао је предеседник жирија Милан Алексић.
«Жири једногласно сматра да есеј „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” заслужује прву награду, јер својим приступом одабраној теми даје шири контекст и показује сопствено тумачење појединих особености Дисове поетике. Аутор своју пажњу усмерава на Дисово стваралачко ослањање на меланхолично искуство и специфичан осврт на егзистенцијалну тематику, веома важну у његовом песништву. Меланхолично искуство песника утиче и на поимање језика и оно бива више окренуто музичком, односно мелодија задобија знатно већу улогу у стварању песама. Аутор у есеју износи став о дубини конфликта између друштвене улоге уметника и његовог самотумачења, или између оног што је уметник по себи и оног што је за себе закључујући како се у Дисовом песништву одвија дезинтеграција предметности и појављује интерес за певањем о огољеној материји која привлачи али и сладострасно ужасава».
……. И овогодишњи конкурс за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву показује да је млади проучаваоци српске књижевности песништво Владислава Петковића Диса препознају као веома важно за савремено српско песништво, као и да се великим књижевним делима тумачење увек може изнова враћати и пронаћи нову потврду њихове класичности».
Павле Зељић рођен је 14. октобра 2000. године у Липничком Шору. Студент је докторских студија књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Пише поезију и прозу на српском и енглеском језику. Добитник је више награда за поезију и прозу. Песнички и прозни радови су му објављени у бројним часописима, летописима и зборницима. Као добитнику прве награде на конкурсу „Лимске вечери поезије” објављена му је збирка песама Икар и Месија 2019. године, а на конкурсу „Спасоје Пајо Благојевић” (Плужани), као првонаграђеном, објављена му је друга збирка под насловом Спина Мунди. Такође се бави књижевном критиком и превођењем поезије и прозе са енглеског и на енглески језик.
Зорица Лешовић Станојевић
