Крајем јуна у старој чачанској кафани „Цар Лазар” након неколико година окупиле су се некадашње ученице Медицинске школе, смер фармацеутски техничар, да обележе 61. годину од завршетка средње школе, али и да заједнички прославе своје 80. рођендане, јер су све рођене 1945. године.
– Нас 30 је чинило прву генерацију ове струке у Медицинској школи и са поносом могу да кажем да је то било најбоље женско одељење у Србији – започиње подсећање на те дане Ружа Томовић, која је добар део свог радног века провела у Апотекарској установи „Чачак” и наставила га у породичној апотеци „Ива”.
У одсуству њихове разредне Емилије Топаловић која није могла да дође, “прозивку” је извршила Ружа, идејни покретач свих досадашњих дружења.
– Дошло је нас десет и то је заиста леп број. Оправдано су изостале оне које живе ван Чачак, а, нажалост, неке другарице су нас заувек напустиле и њима смо на почетку овог окупљања минутом ћутања одале пошту.
Током разговора смењивала су се сећања на школске дане, радне акције, приредбе, али и на нека другачија времена кад се поведе реч о послу, јер, не заборавимо, ради се о генерацији „старог кова” која је имала чврста морална начела. Све су оствариле завидне каријере и професионално се оствариле. Ипак, кажу да је „најдаље догурала” Верица Недељковић, дугогодишњи руководилац у Апотекарској установи „Београд”, некада једној од највећих у Србији, основаној 1970. године.
– Сигурно сам више времена проводила на послу него са својом породицом, јер смо имали око 140 продајних објеката и требало је све то организовати. Сада је неко друго време… – прича Верица.
Да, сада је неко друго време, али оно не може да прекине међусобне односе засноване на искреном пријатељству.
В. Д.
