ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ: ОГЊЕНА МАРИЈА, СВЕТИ ИЛИЈА И БЛАГА МАРИЈА
У оквиру летњих циклуса обичаја, Српска православна црква и њени верници славе и такозване „огњевите“ празнике: Огњену Марију (30. јула), Светог Илију (2. августа) и Благу Марију (4. августа). Иако се у нашем народу верује да су Огњена и Блага Марија сестре Светог Илије, то није тачно.
„ОД СВЕТОГ ИЛИЈЕ, СУНЦЕ СВЕ МИЛИЈЕ“
Српска православна црква и њени верници сутра, 2. августа, обележавају празник Светог Илију. Илиндан представља прекретницу у народној метеорологији и због тога се каже: „Од Светог Илије, сунце све милије“. Поред Светог Илије, у „огњевите“ празнике се убрајају и Огњена Марија и Блага Марија. У нашем народу се верује да су то његове сетре, каже за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја и додаје:
– Међутим, када посматрамо историјске чињенице, односно време када су ови свеци живели, видимо да то народно предање није тачно. Илиндан је старозаветни празник. Свети Илија је живео у деветом веку пре наше ере, дакле, много пре, него што су живеле Огњена и Блага Марија. Блага Марија је била Исусова савременица, док је Огњена Марија живела у трећем веку.
С обзиром на то да је хришћанска црква прихватила бројне обичаје и многа тумачења из предхришћанског периода, Свети Илија има особине старог бога Перуна, Громовника који управља муњама и громовима, одређује временске услове на земљи.
– По предању, када се родио Свети Илија, његов отац Сабах је видео пламен, буктињу и виле које су га огњем храниле. Био је предодређен да буде Громовник и да одређује временске услове на земљи. На иконама можемо видети да се Свети Илија вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Постоје разна народна веровања. Једно од њих је да када грми Свети Илија убија ђаволе. Наравно, дешавали су се несрећни случајеви када су страдали људи и животиње. Углавном, то је празник за који се везују елементарне непогоде, увек се очекује да на Светог Илију пада киша или да грми. Такође, верује се да није добро ако загрми на Илиндан, јер отпадају лешници и ораси – наводи Шапоњић Ашанин.
Етнолог подсећа да је Илиндан црвено слово, када се не раде тешки послови, већ се људи окупљају, иду у шуме, планине, посвећују се природи и моле Богу за добре временске услове и наглашава:
– Светог Илију поштују све вероисповести. Он је био пророк, али то не значи да је био видовњак, врачар, већ да је проповедао веру, постојање Бога, каноне како треба човек да живи да би му било добро на земљи. Имао је пуно својих следбеника који су ишли његовим путем.
Илиндан је породична и заветна слава. Од 1924. године Свети Илија је био заштитник ваздухопловаца до Другог светског рата, а после вишедеценијске паузе, ваздухопловци Илиндан поново славе од 1992. године.
ИСЦЕЛИТЕЉСКА ЧУДА И СТРАХОПОШТОВАЊЕ
Огњена Марија, коју су верници прославили 30. јула, као и Блага Марија, која се обележава 4. августа, такође се убрајају у „огњевите“ свеце, за које се веровало да пале огњем и убијају громовима.
– Огњена Марија је живела у трећем веку. Била је ћерка многобожачког свештеника који је проповедао многобожачку религију. Међутим, њена дадиља је била хришћанка и она је увела у веру, због које је пострадала са само 16 година. Била је прогоњена због Христовог учења. Њена рука се чува у Ватопеду, манастиру на Светој Гори, док се део њених мошти налази у манастиру Клисина, у Албанији. Верује се да су мошти Свете Марине чудотворне и исцељујуће. Народ се моли њеним моштима, јер постоје сведочења да су се догађала исцелитељска чуда – каже Шапоњић Ашанин.
У српској традиционалној култури велика пажња се посвећује овом празнику. У ствари више је реч о страхопоштовању, јер су се многе несреће десиле баш на овај празник, односно када људи нису поштовали светост Огњене Марије.
– Иако по црквеном календару није црвено слово, проповеда се да се на овај празник не раде тешки послови, да се не ради у пољу или у кући, да се не би изазвао гнев. Огњена Марија се жалила Светом Пантелејмону да су је „плугом заорали и иглом изболи“, а он јој је обећао да ће за њу уништити летину и стоку. Одатле потиче страхопоштавање према овом празнику – каже етнолог.
ЗАСЛУЖНА ЗА ОБИЧАЈ ФАРБАЊА ВАСКРШЊИХ ЈАЈА
Блага Марија је хришћански празник који се слави 4. августа, као спомен на Марију Магдалену.
– У народу се верује да је Блага Марија сестра Светог Илије, што није тачно. Она је живела када и Исус Христ. Присуствовала је Христовом погубљењу и васкрсењу. После Христовог васкрсења, прва путује код римског цара Тиберија да јави да је Христос васкрсао и као доказ је однела црвено јаје. Блага Марија је заслужна за обичај фарбања васкршњих јаја. Међутим, том приликом је оптужила Понтија Пилата који је невином Исусу изрекао смртну казну. Пилат је, касније, лишен високог достојанства и прогнан је у западну Европу, где је и скончао. Мошти Благе Марије почивају у Цариграду, у једном руском храму – каже Шапоњић Ашанин.
Н. Р.
Фото: В. Ј. и З. Ј.
