ПЧЕЛАРИ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОСЕТИЛИ КОЛЕГЕ ИЗ ЧАЧКА
СЕЛИДБА КОШНИЦА И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ – ОКОСНИЦА РАЗГОВОРА
Пчелари Републике Српске, из Бањалуке, Зворника, Градишке, Лакташа и Прњавора, недавно су по први пут посетили своје колеге у Чачку. Циљ њихове посете била је размена искустава и упознавање добрих примера пчеларске праксе у чачанском крају. На мапи њихове традиционалне пчеларско-туристичке екскурзије, поред нашег града, били су Чајетина, Ужице и Нова Варош.
Гости из Републике Српске, њих укупно 50, међу којима су, поред пчелара, били и професори са Пољопривредног факултета из Бањалуке, посетили су пчелињак Бошка Лаловића у Лозници, где су имали прилику да се увере да је селидба кошница најбољи начин да се побољшају ефекти пчеларења у условима све наглашенијих климатских промена.
Тридесетседмогодишњи Бошко Лаловић се професионално бави пчеларством већ петнаестак година. Има око 400 кошница пчела и више од 500 оплодњака и може се убројити међу водеће пчеларе у чачанском крају, али и шире. Како истиче, и у годинама попут ове, која је, генерално, била лоша за пчеларење, остварио је солидне резултате управо захваљујући селидби пчела. Иако је багремова паша била изузетно лоша, остале су биле добре, јер је селио своје пчеле, што је поправило просек. Управо добри резултати у пчеларењу, као и величина пчелињака, били су основни разлози због којих су се пчелари из Републике Српске обрели баш на овом пчелињаку у Лозници.
– Ми смо много напреднији у пчеларству. Како сам сазнао у разговору са пчеларима из Републике Српске, код њих је пчеларство, ипак, на много нижем нивоу. Овде, у нашем крају, има баш много пчелара који селе своје кошнице, тако да током сезоне могу да искористе више пчелињих паша, чиме постижу далеко боље ефекте у производњи. Осим о добрим резултатима који се постижу сеобом кошница, разговарали смо и о утицају климатских промена на пчелиње заједнице, јер су и они у прошлој години имали много губитака пчела – рекао је за „Чачански глас“ Лаловић.
Иначе, Лаловић редовно путује на разне пчеларске изложбе и то претежно у сопственој режији, где посећује и разна предавања, све у жељи да унапреди свој пчелињак. Овај искусни чачански пчелар тврди да се од пчеларства могу остварити пристојни приходи, уколико се том послу приступи професионално.
– Од пчеларства може лепо да се живи, али је веома важно пратити примере добре праксе у другим земљама. Био сам скоро на сајму у Копенхагену, а већ наредних дана идем за Турску. Пратим какву опрему користе пчелари у напреднијим земљама, јер има нових машина и опреме у овој области, које могу значајно да олакшају овај посао. Био сам и у Чешкој и баш сам се изненадио колико је наше пчеларство напредније од њиховог. Ми имамо много професионалних пчелара, који су веома посвећени овом послу. Имамо и квалитетнији мед. Поред осавремењавања пчелињака и стицања нових сазнања о начинима заштите пчела од болести, пре свега, варое, веома је важно да се мед продаје што више на мало, јер се на тај начин постиже три пута боља цена. Тренутно припремам сајт, на коме ћу моћи да прикажем свој пчелињак, мед и остале пчеларске производе. Тренутно око 90 одсто својих производа продајем код куће, а сајт ће ми омогућити да примам наруџбине и посредством интернета, што ће ми додатно олакшати пласман производа – истакао је Лаловић, који, поред меда, у свом асортиману има више од 60 пчеларских производа (полен, прополис, матични млеч, перга, све врсте мешавина, међу којима су мед са копривом, мед са прополисом и слично).
Иван Кастратовић, члан Извршног одбора Удружења пчелара „Чачак“, истиче да су захваљујући овој посети направљени први кораци у сарадњи чачанских пчелара са колегама из Републике Српске.
– За нас су овакви контакти важни, јер можемо да разменимо искуства. Угостили смо пчеларе из Републике Српске, а већ у марту или априлу наредне године и ми ћемо организовати узвратну посету, како бисмо се упознали са њиховом организацијом и начином рада на пчелињацима. Имамо заједничке проблеме и настојимо да их решавамо што брже и делотворније. И ми и они бележимо губитке на пчелињацима током пролећа, што је резултат све израженијих климатских промена, а и лошије приносе меда по кошници. Ту су и проблеми са пласманом меда. Имамо доста тема о којима ћемо разговарати и у наредном периоду, а најважнија од њих је како да сачувамо пчеле, јер су оне главни опрашивачи биљака – истакао је Кастратовић.
Приликом боравка у Чачку, пчелари из Републике Српске су посетили и Институт за воћарство.
В. С.
