КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ФРА“ – ВЕРНИ ЧУВАР НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И ДОБРИХ СТАРИХ ОБИЧАЈА
„ПРЕЛО И ПОСЕЛО“ ОДУШЕВИЛО И МЛАЂЕ И СТАРИЈЕ
Kулурно-уметничко друштво „Фра“ организовало је 25. децембра, у дому у Љубићу, „Прело и посело“, традиционално окупљање заљубљеника у старе српске обичаје. На манифестацији су наступила бројна културно-уметничка друштва, изворне певачке групе, здравичари, рецитатори… Жене су плеле, везле и преле, а уз кувано вино и ракију, представљена су и наша традиционална јела. За добро расположење побринуо се гост манифестације естрадни уметник Слободан Бетулић Бетула.
„Прело“ у Љубићу је показало да традицију има ко да чува, да ће стари обичаји бити отргнути од заборава и да ће млади захваљујући оваквим манифестацијима знати да поштују претке и историју. Као у стара добра времена, певало се, играло, наздрављало… Домаћин манифестације Млађо Ристановић, кореограф и председник KУД-а „Фра“ није крио одушевљење што је „Прело“ било одлично посећено.
– Доживео сам и прела и посела, и мобе, све живо што се по селима организовало. Мислим да је то нешто лепо. Данас, када наша деца имају само тај телефон и интернет, ако им то одузмете – немају ништа. Ми путујемо доста и када се возимо аутобусом постављам питања младим фолклорцима о нашој историји, географији. Углавном имају петице из тих предмета, али не знају онолико колико сам ја у њиховом узрасту знао за двојку. Можда то некоме одговара, али што се мене тиче, ја сам ту да их научим да играју, да чувају обичаје и културу, да чувају ношњу и да воле старије људе. Данас је дошло време да људи неће да иду једни другима на славу, а раније није могло ништа да прође без комшија, пријатеља, без дружења… Није могло да се пожње, да се оврше, обави моба, весеље, а ни подушје без комшија и пријатеља. Данас је све то другачије, па је моја порука да сва деца треба да прођу кроз фолклор – да науче нешто више о свом завичају, култури, играма, о свему томе што нас везује за идентитет и на крају крајева и није битно у које ће културно-уметничко друштво да дођу, али је потребно да прођу кроз то. Старији су људи увек изналазили било какве разлоге да се састају и друже. Никада се нису отуђивали и томе треба учити нове нараштаје – рекао је Ристановић.
И заиста, све је на прелу у Љубићу изгледало баш као некада, почев од тог непоновљивог амбијента којим су некада одисале старе сеоске куће. На сцени су се смењивали играчи у живописним народним ношњама, а та добра, стара времена најбоље су песмом и ручним радом дочарале чланице певачке групе „Српски јелек“.
– Много је лепо организовано, лепо је све ово видети. Нека сви виде шта Чачак има, шта Србија има, колико је само младости овде. Мислим да је ово понос за све нас који водимо културно-уметничка друштва и настојимо да нашу традицију отргнемо од заборава. Удала сам се са 15 година и морала сам све да знам: да плетем, везем, ушивам, да подсирим млеко кад мајка помузе краву, али данас то није тако. Хтела бих да замолим све младе маме да науче своје ћерке да буду добре домаћице. Најлакше је отићи и купити хамбургер, али то није исто као када за своју породицу припремите квалитетну домаћу храну – са дозом сете у гласу рекла је Младена Гојковић из „Српског јелека“.
Kултурно-уметничко друштво „Фра“, на челу са Млађом Ристановићем, још једном се показало као истински чувар народне традиције и правих вредности и уједно као врхунски организатор манифестација оваквог типа. Организацију манифестације похвалила је и етнолог Снежана Шапоњић Ашанин, која је истакла да је „Прело“ симболично организовано у Љубићу, на месту где се одиграла најважнија битка у Другом српском устанку, која је у великој мери одредила судбину Србије.
– Орагнизатор је све сјајно одрадио и време је да покажемо нашу изворност, нашу традицију нашим млађим нараштајима. Културно- уметничко друштво „Фра“ је управо тај чувар и гарант народне традиције и изворности. Много је деце која се баве фолклором, пуно је певачких група и они су успели вечерас да покажу ту нашу изворну традицију везану за прела, а реч је о једном друштвеном обичају који је некад окупљао рођаке и мештане села током зимских дана да се друже уз песму и весеље, али истовремено и да помогну да се одраде неки домаћи послови. На њих су долазили момци и девојке да се упознају, али ту су били и старији да све то пропрате, јер Србија је патријархална земља. Све је то имало посебну чар и лепоту, а било је за добробит младих – истакла је Шапоњић Ашанин.
В. С.
