Уместо 20. октобра, када обично стартује оптимални рок за сетву пшенице, овај важан посао је на подручју Моравичког округа углавном започет нешто касније због променљивих временских прилика. Управо су због тога пољопривредни произвођачи током протеклих дана користили сваки леп дан да заврше сетву ове важне ратарске културе. Када је реч о осталим озимицама, њихова сетва је већ обављена на свим планираним површинама.
Према подацима Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак (ПССС Чачак), на подручју Моравичког округа до сада је засејано око 1.500 хектара пшенице од укупно 6.952, колико је планирано. Када је реч о осталим озимим стрнинама, засејан је 251 хектар ражи, око 2.000 хектара јечма ( 200 хектара мање у односу на план), 500 хектара овса (упола мање него што је планирано), 800 хектара тритикалеа (за 400 мање), а осталих стрних жита 16 хектара. Цене сетвеног материјала су углавном остале на прошлогодишњем нивоу.
– Пољопривредници користе сваки леп дан да приведу крају сетву пшенице. Помало их је успорило променљиво време, али без обзира на учесталу кишу, очекујемо да ће овај важан посао бити завршен за који дан. Иначе, на подручју Моравичког округа се највише сеју сорте пшенице које се користе за сточну исхрану, то јест мекозрне сорте, које имају добре приносе, а нешто лошији квалитет – каже Милан Дамљановић, саветодавац из ПССС Чачак, подсећајући да се пшеница у чачанском крају, па и на подручју читавог Моравичког округа не гаји као нека економски значајна култура, него се више користи за исхрану стоке. Такође, пшеница је култура коју наши пољопривредници традиционално гаје првенствено због хигијене земљишта и плодореда.
Многи пољопривредници на својим парцелама нису на време уклонили жетвене остатке кукуруза, па су их тек прошле седмице убрзано заоравали, како би што пре припремили земљиште и обавили сетву пшенице. У оваквим случајевима пољопривредни стручњаци саветују да се на таквим парцелама обавезно растури 100 до 150 килограма азотних ђубрива да би се спречила појава азотне депресије.
– Тамо где нису на време уклоњени жетвени остаци кукуруза, тако велика количина органске материје не може брзо да се разложи и онда микроорганизми у земљишту повлаче сав могући азот да би дошло да разлагања, а онда биљке пшенице које клијају и којима баш сада треба доза азота остају без њега. Тада долази до неравномерног клијања и ницања, па и пораста, а касније и до слабијег бокорења пшенице, што утиче и на смањење њених приноса. Због тога би било неопходно да се унесе азот у облику „кана“, јер он брзо делује. Може то да буде чак и „уреа“, али се за наша подручје више препоручује „кан“ јер не закишељава земљиште – навео је Дамљановић.
Након завршетка сетве пшенице, на парцелама нема никаквих радова до почетка наредне године, али без обзира на то Дамљановић препоручује да се повремено обилазе њиве због могуће појаве штеточина.
Раније се оптимални рок за сетву хлебног зрна рачунао од 20. до 30. октобра, али се последњих година, због све изразитијих климатских промена, овај важан посао обавља добрим делом и током новембра. Штавише, у неким случајевима се показало да су бољи усеви пшенице која је била засејана чак и петнаестак дана након истека оптималног рока.
В. С.
