ПРОДУЖЕН РОК ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ НЕЛЕГАЛНИХ ОБЈЕКАТА
КРАЈЊИ ДАТУМ ЗА ПРИЈАВУ 8. ФЕБРУАР
Због повећаног интересовања грађана, рок за пријаву нелегалних објеката продужен је за три дана, што значи да се пријаве могу подносити до недеље, 8. фебруара, у поноћ. За подношење захтева за легализацију потребни су важећа лична карта или пасош и било какав доказ о власништву. Према подацима Градске управе за урбанизам, до 8. фебруара у Чачку је више од 8.000 грађана поднело пријаве за легализацију својих објеката на пунктовима, а рачуна се да их је три пута више поднето путем апликације.
Како истиче Дејан Рашић, начелник Градске управе за урбанизам, последњих дана забележен је велики прилив захтева за легализацију објеката на свим пунктовима на територији града Чачка, а највише у Дому културе. На пунктовима у Пријевору и Слатини, где је у претежном делу предвиђеног рока био далеко слабији прилив пријава за легализацију, уочено је током претходних дана далеко веће интересовање грађана. То је захтевало пребацивање људи који раде на пунктовима тамо где су владале највеће гужве, како би се свима изашло у сусрет. Такође, велики број грађана је одлучио да пријаве својих објеката за легализацију поднесе посредством сајта „Свој на своме“.
– Кориснички сервис за пријаву објеката за легализацију је изузетно добро урађен. Апликација је, како се показало, изузетно приступачна, тако да су грађани „корак по корак“ могли самостално да прођу читаву процедуру и пријаве жељене објекте за легализацију. Они који су се одлучили да пријаве поднесу на пунктовима, такође нису имали проблема. Закључно са прошлим понедељком, на пунктовима на територији града Чачка поднето је више од 8.000 пријава, а путем апликације три пута више. Немамо информације из сервиса Поште, тако да ћемо коначне податке о броју поднетих пријава добити из Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије. Претходних дана владале су велике гужве на свим пунктовима. Министарка је дала изјаву да постоји рок за жалбе и допуну документације од 30 дана. До 24. октобра пријаве непокретности могу да поднесу грађани који су били одсутни или који нису били у могућности да то раније учине из одређених оправданих разлога. Најчешће су то људи који су у иностранству – рекао је за „Чачански глас“ начелник Градске управе за урбанизам.
У овом процесу легализације предвиђено је да се пријављују објекти који немају грађевинску, то јест употребну дозволу, који нису евидентирани, као и објекти који су евидентирани у катастру, а немају одговарајућу документацију, како би се на тај начин решио њихов статус. Објекте који имају употребну дозволу не треба пријављивати, јер су легални. Међутим, постоји дилема да ли се пријављују стари објекти саграђени пре неколико деценија.
– Постоје објекти који се у катастру воде као објекти изграђени пре доношења прописа. На сеоском подручју пресек је 1963, а на градском 1948. година. Сви који имају такве објекте и нису их евидентирали у редовном поступку, могу се обратити комисији за процену старости објекта и да их након тога и упишу, али само ако су они у изворном стању и ако нису дограђивани. Објекти који су уписани у катастар као објекти изграђени пре доношења прописа су легални по аутоматизму и не треба их пријављивати – објашњава Рашић.
У Чачку нема прецизне евиденције о броју објеката који нису евидентирани у редовном поступку, али према последњем попису, у Чачку је било око 10.000 нелегалних објеката, али, поред тога, Закон је омогућио и пријаву станова који раније нису евидентирани, а реч је о посебним целинама унутар породичних стамбених објеката, па ће коначан број таквих објеката бити познат тек када почне њихов упис у Републичком геодетском заводу.
– У односу на грађане који раде по Закону, овај процес легализације је просто једна легитимација коју имате као власник неког објекта, а уједно и „помиловање“ што сте га изградили мимо законских прописа. Генерално, Закон позива грађане да, уколико планирају да граде куће, изваде дозволе за градњу. То јесте, можда, скупље, али је лакше због мноштва других ствари. Наш народ просто није навикао да тражи дозволу за градњу, јер и није било никаквих последица због такве праксе. У таквим околностима, људи су склони да раде онако како је лакше и јефтиније. Међутим, када могу да сносе конкретне консеквенце за градњу објеката без дозволе и када су за то предвиђене високе казне које прописује грађевинска инспекција, никоме не бих саветовао да се приликом градње оглуши о прописе. До сада смо имали три закона о озакоњењу и легализацији објеката, за које знам. Још од 1985. године је то кренуло са Законом о накнадном издавању грађевинске дозволе, који је, можда, био и најправеднији у односу на људе који ваде папире у редовној процедури, јер је он подразумевао да ви можете да легализујете објекат уколико је он изграђен у складу са урбанистичким параметрима, односно, да је довољно удаљен у односу на грађевинску линију и суседне објекте са других парцела. Тада бисте практично платили казну и све прикључке и пројекат би изгледао идентично као и онај са грађевинском дозволом. То се касније преиначило и донекле пренело на неке законе о легализацији, који су били мало блажи, али су, такође, захтевали доста папирологије, све док није дошао Закон о озакоњењу који је прописао минимум те папирологије, али је и то било наводно скупо, али се зна да нема ништа скупље од нелегалног објекта, јер не можете ни да га оставите деци, нити да га продате, дате под хипотеку или му обезбедите енергетску инфраструктуру. Управо због тога је било изузетно важно да такве објекте пријавите, јер ово је сада упис права својине – истакао је наш саговорник.
До 8. фебруара у поноћ, осим путем апликације, грађани Чачка могу да пријаве објекте у Дому културе у центру града, као и у Плавој хали у Атеници, док на сеоском подручју имају три пункта – у Мрачајевцима, Слатини и Пријевору. Трошкови уписа објекта на сеоском подручју су 100 евра, а на градском подручју износе мало више и формирају се у зависности од зоне у којој се непокретност налази. У строгом центру града они ће износити око 500 евра.
На основу поднетих пријава, Агенција за просторно планирање издаје потврде на бази којих се објекти и уписују у катастар. Након тога би на кућне адресе грађана требало да стигну решења о промени статуса пријављених објеката у катастру, тако да ће читава процедура тек тада бити завршена. На кућне адресе ће од Агенције стизати и обавештења о валидности докумената које су грађани предали или о евентуалној потреби њихове допуне.
В. С.
ШТА СЕ ПОДРАЗУМЕВА ПОД „ЛЕГАЛИЗАЦИЈОМ“ ПО НОВОМ ЗАКОНУ?
Нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Сл. гласник РС“, бр. 91/2025) донет је са циљем да се омогући брже и ефикасније евидентирање и упис права на објектима и земљишту испод објеката, нарочито у ситуацијама у којима објекат фактички постоји, али није уписан у катастар или није уписан на правилан начин. Поступак је замишљен у потпуности као дигиталан, путем онлине платформе, уз јасно дефинисану улогу Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије и Републичког геодетског завода (РГЗ). Закон је предвидео да рок за подношење пријава почиње по истеку 45 дана од ступања на снагу и да траје 60 дана, уз могућност накнадног подношења пријаве у посебно прописаним ситуацијама.
Иако се у свакодневном говору овај поступак најчешће назива „легализацијом“, важно је имати у виду да Закон првенствено уређује евидентирање и упис права у катастар, и то под посебним условима. Циљ поступка је да се објекти и земљиште испод њих учине правно видљивим и да се власницима обезбеди правна сигурност у промету. Закон истовремено изричито наглашава да Република Србија не гарантује безбедност и сигурност коришћења објеката који се уписују по овом основу. Сви ризици, укључујући и евентуалну штету према трећим лицима, остају на власнику.У пракси то значи да власник добија могућност уписа права својине и евидентирања објекта, али да се тиме не потврђује испуњеност свих грађевинских, техничких и безбедносних услова.
