МИОДРАГ КАНДИЋ ПОКЛОНИО ПОЛУКОНЦЕРТНИ КЛАВИР НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
Почетком октобра Народни музеј у Чачку је од Миодрага Кандића на поклон добио полуконцертни клавир, који је према процени стручњака стар између 120 и 150 година. Иако су на њему свирале четири генерације, Кандић је одлучио да клавир поклони Чачку, због селидбе у Београд. Овај дар ће допунити сталну музејску поставку у Галерији Етнолошког музеја, а то је иначе период који се представља у Хаџића кући. Клавир, породичну заоставштину Миодрага и његове сестре Татјане Кандић, прати веома интересантна прича.
НАСЛЕДСТВО ПО ЖЕНСКОЈ ЛИНИЈИ
Клавир је набављен у Бечу, крајем 19. века. Његов први власник је био Константин Стануловић, прадеда дародавца Миодрага Кандића. Прота Константин је живео у Банату, у Опову, а клавир је купио за своју ћерку Вукосаву Вукицу Стануловић, удату Костић, која је у то време завршила Нижу девојачку школу у Новом Саду и Вишу девојачку школу у Пешти. Школа је била „на гласу“ и школовала је угледне девојке које су се училе лепим манирима, међу којима је било и свирање на клавиру.
– Вукица се удала за Јована Костића и следећа генерација која је свирала овај клавир била је њена ћерка Зорка Зорица Костић. Зорка је рођена у Баранди, 1924. године, била је правник и удала се у породицу Кандић. У Чачак се доселила 1957. године, а Основну и Средњу музичку школу завршила је у Београду. Осим Зорице, на том клавиру је свирао и њен брат пилот Константин Костић, који је носио име по проти, првом власнику овог музичког инструмента. Наравно, клавир који је био у власништву породице Кандић, из кабларског села, свирао је и дародавац Миодраг. Он није завршио Музичку школу, али је похађао приватне часове клавира код Станка Холочека, познатог професора музичког из Гимназије и угледног хоровође у Чачку. Иначе, занимљиво је да је и отац дародавца, Реља Кандић, свирао мандолину, а његова супруга клавир. Обоје су били правници, а упознали су се на факултету. Наследство по женској линији, односно, лепу породичну слику допунила је и Миодрагова ћерка Јелена, која је завршила Основну музичку школу у Чачку, а Средњу музичку школу у Краљеву – прича етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
У РАТНОМ ВИХОРУ, ЗА БОЖИЋ, ПРЕКО ЗАЛЕЂЕНОГ ДУНАВА
Саговорница „Гласа“ напомиње да је клавир из Војводине за Београд транспортован за Божић, 1942. године, у ратном вихору.
– Свештеничка, православна породица је тада била на удару фашистичких, војвођанских Мађара. Били су на списку за убијање. Један поштен Мађар им је дојавио да хитно морају да напусте Војводину и они су „преко ноћи“ одлучили да се преселе у Београд. У том ратном метежу су транспортовали и клавир, што показује колико је овој породици био важан. Клавир је пренет преко залеђеног Дунава, на санкама. Дакле, из Баната у Београд, па у Чачак и у Народном музеју остаје за сва времена – каже Ашанин, захваљујући запосленима предузећа „Градско зеленило“ који су организовали превоз клавира из стана породице Кандић у Галерију Етнолошког музеја.
На породичној заоставштини Миодрага и његове сестре Татјане Кандић која је, такође, свирала клавир и завршила Музичку школу у Чачку, у име Народног музеја захвалила је и директорка Делфина Рајић.
Н. Р.
Фото: С. А. и Н. Р.
