Доба је године када Сања Радуловић, уместо по планинарским стазама широм планете, како смо навикли да о њој пишемо, „кондицију“ стиче на свом породичном имању у Милићевцима. Или је, управо, супротно. Можда баш захваљујући ходу до највиших врхова, успева да буде свестрана и узорна пољопривредница. Са истим жаром говори о својој планинарској страсти и сточарству, које је њој и супругу Зорану одавно на првом месту. У шталама је око сто грла, крава, јуница, бикова, телади… У почетку су гајили само бикове, годишње их имају око педесет у турнусима. Онда су одлучили да почну да се баве и млечним говедарством.
Од велике помоћи су синови. Старијег Срђана смо сусрели на путу, за воланом трактора била је његова супруга Тамара. Млађи Немања је однедавно запослен у Чачку, али стиже и да помогне на имању. О њима прича са поносом, али на њих мисли када нам говори о животу на селу, да би требало осавременити производњу, набавити опрему, попут дронова за кропљење, који би олакшали бар неке послове.
МЛЕЧНО ГОВЕДАРСТВО ТЕШКО И ЗАХТЕВНО
Ранијих година гајили су Радуловићи и већи број грла, али због многих околности сада не размишљају о повећању. Хране за стоку је све мање и због климатских промена, а и економска ситуација им не иде на руку. Мања је потражња за млеком, сиром и другим прерађевинама.
– Тренутно на мужи имамо двадесетак крава, то је око 400 литара млека дневно. Млечно говедарство је тешко и захтевно. Истина је да доноси новац сваки месец, за разлику од това бикова и овчарства где су приходи ипак на полугодишњем или годишњем нивоу. Али, сада није профитабилно. Размишљамо шта да радимо. Са једне стране, држава стимулише, даје субвенције по грлу, а откупљивачи и трговци нас „убише“. Држава је дозволила прекомерни увоз млека у праху и сирева, па су нам млекаре претрпане, одустају од откупа, смањује се цена, осам динара нам је мање по литру млека…Питање је зашто нам дају субвенције, кад сутра то млеко треба да проспемо! – каже Сања и додаје да решења има, али недостаје воља да се неке кључне ствари у пољопривреди промене. А бројни су проблеми и они већ дуго трају.
– Не треба да измишљамо топлу воду. Све то већ негде постоји… Увознички и трговачки лоби су ненормално јаки. То показује и цена откупа која је испод педесет динара, а у продавници је млеко по троструко већој цени. Погледајте само проценат масне јединице, дупло је мањи него млеко које ми производимо! Куповна моћ народа је веома мала. Људи купују по 100 грама кајмака и по четири кришке сира. Не гледају квалитет, него шта је јефтиније. Као што сам рекла, држава даје субвенције за уматичена грла. А проблем је што на високим температурама, које су последњих година честе током лета, крава не може лако да остане стеона. О томе нико не прича. А „стручњаци“ из министартва нам траже да им доставимо папире да су се краве отелиле једном годишње или их избацују из базе – набраја она.
Осим говеда, у штали је и малено стадо оваца. Сања каже да озбиљно размишљају да се у будућности преорјентишу на овчарство, које захтева мање снаге и рада.
И СТОЧАРСТВО И ВОЋАРСТВО, ТАКО СЕ МОРА
Радуловићи обрађују око 40 хектара свог имања и још око 15 имају у закупу. Баве се и воћарством, на око пет хектара је новији засад шљиве – највише је стенлеја и нешто чачанске лепотице и наде, а имају и мали воћњак кајсије. Највећи део рода оде у ракију. Наду Сања полаже у старијег сина Срђана који је при крају студија агрономије.
– Времена су таква да је најбоље паралелно се бавити сточарством и воћарством. Не можемо се ослонити само на једно. Јер уназад неколико година мраз убере све. Једино нам смоква и грожђе роде, па се шалимо да је најбоље да подигнемо засад смокве – прича она.
Посла је за све у породици од раног јутра, па до вечери. Она је задужена за мужу и храњење стоке. Чим то заврши, већ је у башти и воћњаку. Дочекала нас је на кваду, који јој доста олакшава и да дотера храну за стоку. А после свих послова Сања смогне снаге да увече обавезно оде у теретану. Да остане у форми, јер планира нове походе на планинске врхове.
Весна Тртовић
СПРЕМНА ЗА НОВЕ ИЗАЗОВЕ
За последњих 15 година Сања Радуловић, планинарка ПД „Каблар“, освојила је многе врхове на готово свим континентима – Мон Блан (4.807), Елбрус (5.642), Виникунка (5.150), Ел Мисти (5.822) и Чачани (6.075) на Андима у Перуу, Килиманџаро, Доломите у Италији, Глосглокнер и Монте Роса на Алпима, Арарат у Турској, Охос дел Саладо (6.893), највиши вулкан на свету и Сан Франциско (6.016) на чилеанској страни Анда, Казбек (5.033), један од највећих на Кавказу и Арагац (4.095), највишу тачку Јерменије, а почетком ове године и Аконкагву (6.962)… Планира крајем године освајање врхова у Панами и Костарики. Каже, више туристички, јер нису много захтевни. А затим, следеће године, за свој јубиларни педесети рођендан, можда награди себе и освајањем Лењина (7.134), врха Памира у Киргистану, који је за њу и даље један од највећих изазова.
