„Zovem samo da kažem da mi je mnogo teško…“ Ovo je rečenica koju često nemaju kome ili, iz raznih razloga, ne mogu da izgovore oni koji neguju svoje bližnje u bolesti. Jedna od sve češćih u Srbiji, kao i u svetu, je demencija, koja se uglavnom javlja kod starijih, ali može početi i pre pedesete godine. Oni koji brinu o njima, a to su kod nas, pokazuju istraživanja, u skoro 80 odsto slučajeva žene (supruge, kćerke, unuke, snahe…), suočeni su sa mnogim izazovima, nedoumicama, moralnim dilemama i, kako najčešće kažu, hroničnim umorom, jer uglavnom jedna osoba sve nosi sama „na svojim plećima“. Mnogi su se, zbog tih obaveza, odrekli profesionalnog dela života, posebno žene…
Kako da što bolje pomognu osobi koju neguju, ali i sebi, kako i sa kim da podele teret i brigu, kako da postupaju u određenim situacijama, posebno sada u vreme korone i potrebe za izolacijom, o ovim i brojnim drugim pitanjima prošlog utorka govorilo se u Centru za socijalni rad u Čačku, gde je počelo da radi besplatno Savetovalište za neformalne negovatelje osoba sa demencijom.
Ljiljana Petrović iz Udruženja građana „Laris“, koordinator projekta „Razvoj savetovališta za neformalne negovatelje“, kaže da je glavni cilj da se unapredi kvalitet života onih koji brinu o drugima, a ujedno i da se pomogne da dementni imaju kvalitetniju negu i žive dostojanstvenije.
VAŽNO JE DA SHVATE DA NISU SAMI
Na prvoj radionici, koja je zbog preventivnih epidemioloških mera, održana u dvorištu te institucije, bilo je svega šest negovatelja, ali se organizatori nadaju da će vremenom za tu uslugu biti više interesovanja. U okviru Savetovališta su radionice, svakog drugog utorka od 16 do 19, na kojima će o različitim temama govoriti stručnjaci, socijalni radnici, psihijatri, psiholozi.
– Negovatelji se često preispituju, jer je to „usluga“ koja traje bez odmora, 24 sata. Njihova pitanja su brojna. Neki od njih su došli na radionicu, jer jednostavno imaju potrebu da se „otvore“… Oni više razmišljaju o tome kako da pomognu negovanoj osobi, nego o sebi i svom zdravlju – navodi Petrović neke od tema koje su pokrenute na prvoj radionici i objašnjava da će zainteresovanima biti dostupna i individualna savetovališta.
– Svakom učesniku dostupni su stručnjaci, ukoliko žele da to što ih muči podele samo sa njima. Ideja je da se učesnici i međusobno povežu. Veoma važno je da shvate da nisu sami, da i drugi na sličan način proživljavaju problem brige o drugima – smatra Petrović i podseća da je Savetovalište trebalo da počne još u martu, ali da je to odloženo zbog epidemiološke situacije.
UMORNI OD CELODNEVNE BRIGE
Telefonska linija u okviru Savetovališta otvorena je još u martu, kada je prvi put uvedeno vanredno stanje, upravo iz želje da se negovateljima pomogne u novim okolnostima izolacije. Česta pitanja su, kako navodi dr Slavica Jekić, koja je kao psihijatar uključena u projekat, kako izaći na kraj sa viškom energije dementnih osoba, kako ih zadržati u kući, a bez sputavanja i nanošenja bola. Ona ističe da je najbitnije biti strpljiv i smiren i ne pokazivati nervozu, već preusmeravati pažnju obolelog na njemu bliske sadržaje, puštati mu muziku koju voli ili raditi vežbe u kući zajedno sa njim.
Kako doktorka navodi, česta pitanja su i kako kod bliskih prepoznati demenciju na vreme, kako je razlikovati od zaboravnosti, koja jeste jedan od simptoma.
– Najvažnije je primetiti promene u ponašanju. Često te osobe postaju tvrdoglave, bezobzirne, sebične, ili te osobine postaju izraženije… Kada im se ukaže na greške, uglavnom se ljute, prebacuju krivicu na druge – neki su od simptoma na koje ukazuje dr Jekić i ističe da je potrebno na vreme obratiti se izabranom lekaru, a zatim i psihijatru, kako bi se primenila adekvatna terapija, sa kojom se može usporiti proces demencije.
Negovateljima nekada znači i to što imaju kome da ispričaju kroz šta prolaze, da shvate da ih neko čuje i kaže im da rade kako treba, da je sve u redu… Jer je čest osećaj krivice, griže savesti… Uglavnom su umorni od svega što se dešava, osećaju se kao da su kavezu i da im je život stao, jer se moraju potpuno posvetiti onome o kome brinu. Uz to, demencija ne zna za reči hvala, izvini, dobro mi je… Kao posebno važno, navodi dr Jekić, ako je ikako moguće, preraspodeliti teret brige o obolelom članu i na druge članove porodice.
– To je iscrpljujući posao, koji se ponavlja svaki dan. Jedan čovek to teško može izdržati, mora praviti predah. Često insistiram da negovatelji dođu sa drugim članovima porodice, da i oni čuju šta se dešava i da znaju šta ih očekuje. Nužno je da se porodica reorganizuje, a ako je potrebno i da angažuje još nekoga – savetuje dr Jekić.
Kao deo pilot projekta Savetovalište će raditi do kraja ove godine, ali zamisao je da od sledeće godine bude stalno finansirano iz gradskog budžeta. Početkom godine sa Gradom Čačkom potpisan je memorandum, kao deo saradnje civilnog sektora i zvaničnih institucija.
V. Trtović
Savetovalište je deo projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada“, koji realizuje Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity iz Beograda, zajedno sa čačanskim “Larisom“ i kragujevačkim Crvenim krstom. Projekat sporovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade, a podržava ga i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije. Savetovalište za sada radi u Čačku i Kragujevcu. U poseti „Larisu“ 21. juna bili su predstavnici Britanske ambasade, kako bi se uverili u tok realizacije projekta.
Svi zainteresovani za radionice Savetovališta za negovatelje dodatne iformacije mogu dobiti na broj telefona 064 133 71 44. Svakog utorka, od 16 do 19 časova, mogu pozvati dr Slavicu Jekić na broj 062-862-98-73.
VELIKI BROJ ZAVRŠI NA BOLNIČKOM LEČENjU
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, od demencije pati 6-10 odsto starijih od 65 godina. U Srbiji ne postoji registar dementnih osoba, ali ako se primeni statistika SZO, u našoj državi živi između 84 i 142 hiljade ljudi koji pate od demencije. Samo jedan procenat od svih starijih koristi usluge pomoći u kući, a isto toliko uslugu smeštaja u adekvatnim ustanovama. Svi ostali prepušteni su brizi najčešće nekog člana uže porodice. Četvrtina neformalnih negovatelja završi na bolničkom lečenju zbog posledica brige oko bolesnog člana porodice. Veliki broj njih ima znake depresije, a neki i depresiju.
RADIONICE ZA ŽENE STARIJE OD 65 GODINA
Udruženje „Laris“ trenutno realizuje i projekat „Ekonomsko osnaživanje žena starijih od 65 godina“, koji finansira UN Women. Organizovana su dva ciklusa radionica. Kako objašnjava Ljiljana Petrović iz Udruženja „Laris“, uskoro će biti registrovano udruženje, čije će članice biti učesnice na radionicama. Udruženje će se baviti socijalnim preduzetništvom, tačnije domaćom radinošću, a cilj je da se u ovaj posao uključi što više žena iz ugroženih kategorija. Kupovinu opreme finansiraće UN Women, a podršku, uključujući pravnu i savetodavnu, pružiće im aktivistkinje „Laris
