– Врло је важно да не заборавимо шта су они учинили и колико су дали за ову државу и за наше друштво, ма колико неко рекао да ли је њихова жртва вредна или није. После боја сви су јунаци! Нажалост, та појава је уобичајена међу нама. Хвала, у име породица Савић и Мајсторовић, за незаборав и захвалност због свега што су они учинили, односно, дали своје животе! Они су хероји и њихове породице – напоменула је Драгана Савић, сестра Александра Савића.
За незаборав и вечну захвалност, Александру Ацу Савићу и Александру Саши Мајсторовићу откривене су спомен-плоче на згради Месне заједнице „Парк“ у Чачку. Трајна обележја погинулим борцима ратова деведесетих година у бившој Југославији поставља Савез ратних ветерана Моравичког округа.
Оба хероја настрадала су на Косову и Метохији. Александар Ацо Савић био је припадник Полицијске управе Чачак. Повређен је из заседе у Хусеиновића махали, недалеко од Косовске Митровице, 16. септембра 1998. године. Преминуо је сутрадан на Војно медицинској академији у Београду.
– Био је и припадник 63. падобранске бригаде. Скакао је падобраном 12 и више пута. Мој брат никада није одбио наређења, као ни одласке на терене. На теренима је остајао више од месец дана, а кући је долазио на два, три или пет дана и опет се враћао. Никада нисмо чули да је рекао: „Не могу, или не смем!“ Напротив, увек је било:“Идемо!“ Не само он, већ све његове храбре колеге. Поједини су задобили и трајне инвалидитете. Александара су шиптарски терористи погодили из заседе. Подлегао је повредама 17. септембра 1998. године, 24 сата после рањавања – прича Драгана Савић.
Александар Савић рођен је 21. октобра 1974. у Чачку. Завршио ОШ „Вук Караџић“ и Техничку школу, као и курс за полицајца у Сремској Каменици. Због изузетних физичких и менталних способности служио је војску у 63. падобранској бригади у Нишу…
Александар Мајсторовић настрадао је 1. маја 1999. године у околини Клине. Погођен је снајпером из заседе. Био је припадник резервног састава Војске Савезне Републике Југославије.
– Рођен је 17. јуна 1968. године у Мостару, где је службовао наш отац. Почетком седамдесетих са родитељима је дошао у Чачак. Ту је завршио Основну школу „Милица Павловић“ и Гимназију. Био је носилац Вукове дипломе. Поред тога, освајао је доста награда на такмичењима из више предмета.
Завршио је Машински факултет у Београду. Радио је три месеца у „Слободи“ и позван је на војну вежбу у краљевачку Ратну јединицу ваздухопловства и противваздушне одбране. Потом је упућен на Косово и Метохију – каже Владимир Мајсторовић, Александров млађи брат.
Херојима Александру Ацу Савићу и Александру Саши Мајсторовићу спомен-плоче подигао је Савез ратних ветерана Моравичког округа и Чачка. На дан откривања, 4. септембра, освештао их је Душан Ћурчић, свештеник Цркве Вазнесења Господњег. Он је одржао и помен настрадалим херојима.
Осим из Чачка, трајна обележја добиће и борци погинули у ратовима деведесетих година из Драгачева и Ивањице, а у припреми је и монографија о херојима ратова у некадашњој Југославији.
Детаљније у наредном броју „Чачанског гласа“
