– Настарадо је на Косову, 20. априла 1999. Иако су се кретали „чистом“ територијом, сачекани су у заседи, изрешетани и потом је њихово возило запаљено. Осим мог оца Бора, капетана прве класе у резерви, погинула су три војника мартовске класе и мајор из Ужица. Убијени су на путу Србица – Глоговац – прича Милева Роговић, ћерка Бора Аџемовића. Њој је тада било 20 година.
Спомен-плоча Бору Аџемовићу постављена је на зграду Месне заједнице у Горњој Горевници у којој је живео и сахрањен.
Као официр у резерви, Боро је био и на ратишту у Босни. Код куће је остављао ћерке Марину и Милеву и супругу Љиљану.
– Из Босне се макар вратио жив! На Косово је отишао 1. априла, а погинуо је 20. Радовали смо се сваком његовом доласку за викенд. Када је одлазио, стрепели смо да ли ће се вратити жив! Припадао је 37. Моторизованој бригади Рашке. Саборци мога оца сваког 20. априла дођу на његов гроб, запале свеће и одају му почаст. Дошли су и ове године, иако је био Васкрс. Једино, због ванредног стања, нису били у време пандемије вируса корона, али су нас тада позвали, питали за нас и наше породице, као и увек, разговарали смо о оцу – каже Милева.
Боро Аџемовић је рођен у Трстенику, од оца Милисава и мајке Милеве. После завршене основне школе, у Чачку је похађао металостругарски занат. Често је долазио у Доњу Горевницу, у родно село свог оца Милисава. После завршеног заната, остао је ту да живи са бабом Радмилом. Запослио се у Фабрици резног алата. Завршио је школу резервних официра у Пожаревцу.
– Сваког 4. јула, СУБНОР посети и Боров гроб у Доњој Горевници. Хтео бих да кажем и његовој породици да је Боро био честит и вредан човек, свима је помагао. Будите поносни на њега и wегово дело. Боро, хвала Ти за све што си урадио за српство и моју породицу – поручио је, између осталог, Боле Лукић, у лично и у име СУБНОРА-а. Он је захвалио и Ратним ветеранима на иницијативи да поставе спомен-плоче учесницима ратова деведесетих на просторима бивше Југославије.
Обележје Бора Аџемовића на Месној заједници у Доњој Горевници открили су његова ћерка Марина Арсенијевић и Рајко Калезић, председник Ратних ветерана. Заједно са ветеранима, СУБНОР је положио венце на и на Борову спомен-плочу. Његово обележје освештао је свештеник Александар Пешић.
Заслуга за обнављање сећања на хероје из ратова деведесетих година припадају Савезу ратних ветерана Моравичког округа. Њихову иницијативу подржало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
